Bosićev dokaz 2: Dodik i Mitrović u ratnoj švercerskoj vezi

U sklopu obimne dokumentacije koju je Mladen Bosić predao Osnovnom sudu u Banjaluci nalaze se i dokumenti koji dokazuju da se aktuelni predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik tokom rata bavio švercom cigaretama i drugom akciznom robom, i tako se obogatio dok je narod ginuo i stvarao Republiku Srpsku.

Rješenjem Republičke uprave Javnih prihoda RS UP/1-227-1/94 od 30.06.1994. godine, koji je potpisao inspektor Finansijske policije RS Tihomir Kremenović, utvrđeno je da je preduzeće „PP IGOKEA“ Laktaši nezakonitim poslovanjem i falsifikovanim dokumentima utajilo 345.526 maraka poreza. Radi izbjegavanja obračuna i uplate akcize i posebnog poreza za finansiranje Vojske Republike Srpske preduzeće „IGOKEA“ iz Laktaša na osnovu falsifikovanih dokumenata prikazivalo je manju vrijednost i porijeklo kupljene robe, a ona je fiktivno kupljena od preduzeća „PP IGOKEA“ iz Beograda u kome je takođe vlasnik i direktor Milorad Dodik bio odgovorno lice.

Tokom finansijske kontrole utvrđeno je da je „PP IGOKEA“ za samo mjesec dana, od 28.02.1994. do 01.04.1994, uvezlo više od 40 tona cigareta (26.989 kg cigareta „vek“, 9.000 kg „partnera“, i 4.500 kg „kamela i vinstona“) i izbjeglo da plati 290.000 maraka akcize na cigarete, 8.027 maraka posebnog poreza za finansiranje Vojske Republike Srpske, te 29.303 maraka poreza i 17.577 maraka naknade za Finansijku policiju Republike Srpske.

Dodik je cigarete nabavljao od preduzeća „Makedonija tabak“ iz Skoplja, a u SR Jugoslaviju ušle su preko graničnog prelaza „Đeneral Janković“.

Zapisnikom o izvršenoj finansijkoj kontroli PP „IGOKEA“ br UP/1-756 147-A/95 od 19.07.1995. godine, koju je kao ovlašteno lice potpisao sam Milorad Dodik, Finansijska policija Republike Srpske je utvrdila da je u periodu od 31.10.1994. godine do 23.12.1994. godine ovo preduzeće uvezlo 4 šlepera sa ukupno 88 tona sirove kafe, dok su početkom aprila uvezena još tri šlepera sirove kafe te 27.800 kg cigareta „partner“.

 Državi je plaćeno 840.000 maraka poreza, a zanimljivo je da iako je uvoznik, carinu i porez nije platila „IGOKEA“ već preduzeća „Ekvator“ Banjaluka (347.500 maraka), „Voćar-promet“ Banjaluka (95.640 maraka), „DIK“ Laktaši (39.786 maraka) i „BLB“ Banjaluka (46.800 maraka). 

Milorad Dodik je uhvaćen u pokušaju utaje poreza i nezakonitom poslovanju i u proljeće 1993. godine kada je od firme „OKTAN“ Bijeljina, vlasništvo Vojina Mitrovića, kupio 127.458 litara nafte D2.

I u ovom poslu Dodik je pokušao da izbjegne plaćanje posebnog poreza za finansiranje Vojske Republike Srpske. Da su zarade tokom ratnog šverca bile astronomske govori podatak da je nafta nabavljena po 743.138.490, a prodata za tri puta veću cijenu, 2.176.200.576. Prilikom svake kontrole Milorad Dodik je pokušao da zloupotrijebi položaj i izvrši pritisak na finansijske inspektore kako bi izbjegao plaćanje kazne, tvrdeći da kao narodni poslanik ima imunitet i privilegije da trguje akciznom robom.

Ovi dokumenti jasno pokazuju da se Milorad Dodik sa bratom Goranom tokom rata bavio švercom cigareta, kafe i nafte, i da je izbjegavao da plaća carinu, poreze, akcizu, te poseban porez za finansiranje Vojske Republike Srpske. Tokom cijelog perioda Otadžbinskog rata preduzeće „IGOKEA“ iz Laktaša i braća Milorad i Goran Dodik bavili su se švercom akciznom robom i bili klasični ratni profiteri koji su zaradili milione i obogatili se dok je narod stradao, a borci ginuli na ratišu stvarajući Republiku Srpsku.

Da li je i tokom rata, kao i danas, lažni patriotizam i salonsko srbovanje bio sam paravan za beskrupulozno bogaćenje, sistematsku pljačku i uništavanje sopstvenog naroda.

Nakon svega treba li da nas čudi što dezerteri danas vladaju i nalaze se na najodgovornijim položajima u Republici Srpskoj, i što se na marginama društva nalaze zaboravljene i zapostavljene porodice poginulih, demobilisani borci i ratni vojni invalidi.