Кад се поквари језик поквари се и народ

"Да ли би могао да добијем ваш аутограм", наравно, али каже се "Да ли бих могао да добијем ваш аутограм", једна је од порука које на великим плакатима красе београдске улице, а све у циљу акције "Негујемо српски језик", која је јуче покренута у Београду.

Република Српска 10.04.2015 | 08:13

Једанаест познатих личности, међу којима су глумци Тихомир Станић, Наташа Марковић и Аница Добра, водитељ Зоран Кесић, те музичари Аца Селтик и Марчело, фотографисало се држећи Правопис српског језика, Нормативну граматику српског језика и Речник српског језика у издању Матице српске, као и Српски језички приручник и Граматику српског језика.

На фотографијама су исписане и кратке поруке, којима се скреће пажња на најчешће говорне грешке.

Тихомир Станић спада у оне глумце који његују српски језик и правопис, те инсистрирају на што тачнијем и бољем кориштењу језика, како у свакодневном животу, тако и у позоришту и на филму, а радо се одазвао овој акцији.

"Јако ме је обрадовало када су ме звали да се прикључим овој акцији и мислим да је крајње вријеме да се покрене питање очувања српског језика", истакао је Станић.

Он наводи да је један од оних што никада није и неће да игра у страним продукцијама, јер не зна стране језике него покушава српски да говори што боље. Такође истиче да је ситуација о питању очувања и његовања српског језика и више него алармантна.

"Имате на јавним функцијама и у политичком животу неписмене људе, а они имају прилику да се тако често појављују у медијима те да дају катастрофалан примјер, тако да је све скупа ситуација и више него алармантна", истиче Станић.

Градски секретар за културу града Београда Владан Вукосављевић истакао је да је неопходно удруженим снагама упозорити јавност да "језик трпи у времену у ком живимо".

"Установе културе у престоници, каква је Београд, морају да сарађују, без обзира на своје формалне надлежности", рекао је Вукосављевић.

Оно што у данашњем времену представља опасност по језик је писање искључиво малим словом и без интерпункције, карактеристично за друштвене мреже.

Српски лингвиста Милорад Телебак посљедњих 20 година бори се да што више очува српски језик, али тешка срца признаје да му је мука да више о томе говори јер сваки дан прича, али узалуд.

"Пошто сам у тој мисији, читав радни вијек, а посебно посљедњих 20 година, нема начина на који не радим на очувању језика, како на телевизији и радију, тако и у новинама и књигама", каже Телебак и истиче да му је кућа сервис језичких информација.

"Људи зову у свако доба и питају, и добро је да зову, и док још има свијести да није свеједно како ће шта рећи и написати и то је неки квалитет", каже Телебак.

Он наводи да нам је језик запуштен, упуштен и напуштен и да то апсолутно граничи с крајњом неодговорношћу, недисциплином, како националном тако грађанском.

"Поздрављам сваки могући покушај да се људи освјешћују и да се враћају ономе од чега није требало ни да одемо. Камо среће да што прије и појединци и институције ураде нешто о овом питању", истиче Телебак.

Према његовим ријечима, данас се према језику врло лоше односи и онда ни нама не може бити боље јер народ и језик дијеле судбину.

"Нити има језика без народа нити народа без језика, кад се поквари језик, поквари се и народ", завршио је Телебак.

Први дио акције трајаће, како је најављено, мјесец дана, када ће јавно бити приказано 11 честих језичких недоумица, а планирано је и десетак нових током маја.

Извор: Независне новине