Увоз воћа и поврћа кошта 200 милиона КМ

Поражавајући подаци о енормном приливу хране из иностранства, упркос плодној земљи у БиХ. Срамота је да поред домаћих ораница увозимо кромпир, купус и лук - поручују огорчени ратари.

Енорман увоз у БиХ се наставља упркос сталним вапајима пољопривредника да институције стану у заштиту и јачање домаће производње - у прошлој години у Српску и ФБиХ увезено је поврће вредно 73,9 милиона марака, а воћа за чак 117,8 милиона!

Поражавајућа је чињеница да се увозимо десетине хиљада тона поврћа за које постоје изванредни услови у РС и ФБиХ као што су кромпир, парадајз, паприке, кромпир, купус, бели лук, шаргарепа.

У структури воћа највише се увозило јужно воће, али и јабуке, крушке, шљиве, јагоде, малине и орашасти плодови.

Иако је седамдесет одсто територије БиХ руралног типа, у земљу је прошле године увезено семенског и кромпира за јело вредног чак 11,7 милиона КМ!

За увозну паприку плаћено је 8,7 милиона КМ, за парадајз 12,5 милиона, за црвени лук 2,3 милиона, за шаргарепу 1,2, а за купус 1,3 милиона КМ, потврђено је "Новостима" у Спољнотрговинској комори БиХ.

И ВОДА ТУЂА

Иако резултати истраживања Светске банке о обновљивим изворима питких вода показују да је БиХ једна од земаља с највећим количинама питке воде по глави становника, РС и ФБиХ увозе и много воде. По подацима Управе за индиректно опорезивање, у току 2014. укупна вредност увезене воде износила је 25,5 милиона КМ. У том периоду увезено је 49,413 тона воде.

Смрзнутог поврћа увезено је у вредности од 10,6 милиона, а сушеног махунастог вредног 11,4 милиона.

Вредност увезених јабука је 11 милиона КМ, крушака четири, бресака 3,3, шљива 472.313 КМ, а јагода 448.194 КМ.

Председник Удружења ратара Семберије Љубо Малетић, каже, за "Новости", да срамота да се поред домаћих ораница увози толико поврћа и воћа.

- Разумем да морамо да увозимо толико банана и наранџи, али не могу да схватим зашто морамо да увозимо толико кромпира, шаргарепе, купуса, паприка и краставаца кад све то можемо производити код нас! - рекао је Малетић.

Он каже да толики увоз директно уништава домаћу пољопривредну производњу.

- Повртлари у ЕУ имају 100 пута веће подстицаје од нас. Ми једноставно нисмо конкуренти. Помоћ институција касни, имамо прескуп репроматеријал, ратари су задужени и на све то огроман увоз свега и свачега. Нешто се мора хитно мењати - поручио је он.

Домаће ратаре донекле је охрабрила одлука ЕУ да одобри увоз кромпира из БиХ. На овај потез Брисел се одлучио након што је утврђено да домаћи кромпир не болује од "прстенасте трулежи". Овдашњи кромпир се највише извозио у Црну Гору, Србију, Норвешку и Македонију, а укупна вредност извоза била је два милиона марака.

Председник Савеза удружења пољопривредних произвођача Српске Стојан Маринковић каже да је сада на институцијама да помогну производњу кромпира како би домаћи произвођачи били конкурентни на тржишту ЕУ. Он је нагласио да земље ЕУ дају велике стимулансе својим произвођачима како би били конкурентни при извозу.

- Чека нас огроман посао како би наш кромпир завршио на тржишту ЕУ - рекао је Маринковић.

Да би одговорили на проблем огромног увоза, воћари из Бањалуке, Градишке, Лакташа, Српца и Козарске Дубице формирали су заједничку кооперацију и продају воћа ради побољшања услова производње и продаје у БиХ, региону и свету.

Председник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић рекао нам је су чланови удружења били приморани на овај потез, јер њихову производњу уништава огроман увоз.

- Произвођачи сада имају заједничку производњу, пласман, технологију и заштиту воћњака. Постоји заинтересованост руског и тржишта нордијских земаља за наше воће, али раније је било тешко уговорити пословање јер нико није био заинтересован за неколико шлепера воћа - казао је Дојчиновић.

Извор: Вечерње новости