Uvoz voća i povrća košta 200 miliona KM

Poražavajući podaci o enormnom prilivu hrane iz inostranstva, uprkos plodnoj zemlji u BiH. Sramota je da pored domaćih oranica uvozimo krompir, kupus i luk - poručuju ogorčeni ratari.

Enorman uvoz u BiH se nastavlja uprkos stalnim vapajima poljoprivrednika da institucije stanu u zaštitu i jačanje domaće proizvodnje - u prošloj godini u Srpsku i FBiH uvezeno je povrće vredno 73,9 miliona maraka, a voća za čak 117,8 miliona!

Poražavajuća je činjenica da se uvozimo desetine hiljada tona povrća za koje postoje izvanredni uslovi u RS i FBiH kao što su krompir, paradajz, paprike, krompir, kupus, beli luk, šargarepa.

U strukturi voća najviše se uvozilo južno voće, ali i jabuke, kruške, šljive, jagode, maline i orašasti plodovi.

Iako je sedamdeset odsto teritorije BiH ruralnog tipa, u zemlju je prošle godine uvezeno semenskog i krompira za jelo vrednog čak 11,7 miliona KM!

Za uvoznu papriku plaćeno je 8,7 miliona KM, za paradajz 12,5 miliona, za crveni luk 2,3 miliona, za šargarepu 1,2, a za kupus 1,3 miliona KM, potvrđeno je "Novostima" u Spoljnotrgovinskoj komori BiH.

I VODA TUĐA

Iako rezultati istraživanja Svetske banke o obnovljivim izvorima pitkih voda pokazuju da je BiH jedna od zemalja s najvećim količinama pitke vode po glavi stanovnika, RS i FBiH uvoze i mnogo vode. Po podacima Uprave za indirektno oporezivanje, u toku 2014. ukupna vrednost uvezene vode iznosila je 25,5 miliona KM. U tom periodu uvezeno je 49,413 tona vode.

Smrznutog povrća uvezeno je u vrednosti od 10,6 miliona, a sušenog mahunastog vrednog 11,4 miliona.

Vrednost uvezenih jabuka je 11 miliona KM, krušaka četiri, bresaka 3,3, šljiva 472.313 KM, a jagoda 448.194 KM.

Predsednik Udruženja ratara Semberije Ljubo Maletić, kaže, za "Novosti", da sramota da se pored domaćih oranica uvozi toliko povrća i voća.

- Razumem da moramo da uvozimo toliko banana i narandži, ali ne mogu da shvatim zašto moramo da uvozimo toliko krompira, šargarepe, kupusa, paprika i krastavaca kad sve to možemo proizvoditi kod nas! - rekao je Maletić.

On kaže da toliki uvoz direktno uništava domaću poljoprivrednu proizvodnju.

- Povrtlari u EU imaju 100 puta veće podsticaje od nas. Mi jednostavno nismo konkurenti. Pomoć institucija kasni, imamo preskup repromaterijal, ratari su zaduženi i na sve to ogroman uvoz svega i svačega. Nešto se mora hitno menjati - poručio je on.

Domaće ratare donekle je ohrabrila odluka EU da odobri uvoz krompira iz BiH. Na ovaj potez Brisel se odlučio nakon što je utvrđeno da domaći krompir ne boluje od "prstenaste truleži". Ovdašnji krompir se najviše izvozio u Crnu Goru, Srbiju, Norvešku i Makedoniju, a ukupna vrednost izvoza bila je dva miliona maraka.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača Srpske Stojan Marinković kaže da je sada na institucijama da pomognu proizvodnju krompira kako bi domaći proizvođači bili konkurentni na tržištu EU. On je naglasio da zemlje EU daju velike stimulanse svojim proizvođačima kako bi bili konkurentni pri izvozu.

- Čeka nas ogroman posao kako bi naš krompir završio na tržištu EU - rekao je Marinković.

Da bi odgovorili na problem ogromnog uvoza, voćari iz Banjaluke, Gradiške, Laktaša, Srpca i Kozarske Dubice formirali su zajedničku kooperaciju i prodaju voća radi poboljšanja uslova proizvodnje i prodaje u BiH, regionu i svetu.

Predsednik Udruženja voćara RS Dragoja Dojčinović rekao nam je su članovi udruženja bili primorani na ovaj potez, jer njihovu proizvodnju uništava ogroman uvoz.

- Proizvođači sada imaju zajedničku proizvodnju, plasman, tehnologiju i zaštitu voćnjaka. Postoji zainteresovanost ruskog i tržišta nordijskih zemalja za naše voće, ali ranije je bilo teško ugovoriti poslovanje jer niko nije bio zainteresovan za nekoliko šlepera voća - kazao je Dojčinović.

Izvor: Večernje novosti