“Да није било Сомалије, рат у БиХ био би краћи”

Да није било катастрофе америчке војске у Сомалији 1993. године, извјесно је да би рат у БиХ завршио раније, истакнуто је у анализи америчког сајта "Даилy Сигнал" о америчкој спољној политици и дијелу који говори о предсједничком мандату Била Клинтона и његовој спољној политици.

Појашњења ради, америчка војска је интервенцијом у Сомалији покушала да заштити недужно становништво од сомалског диктатора Мохамеда Ајдида и Сомалцима обезбиједи хуманитарну помоћ.

У бици у граду Могадишу Ајдидове снаге обориле су два америчка војна хеликоптера и мучиле посаде, што је у Америци изазвало револт и згражање.

О овом тешком поразу САД снимљен је и филм "Блацк Хаwк Доwн" у којем су описани детаљи како је дошло до ове ситуације.

У анализи сајта "Даилy Сигнал" је истакнуто да је због овог војног неуспјеха Клинтон оклијевао да примијени силу у БиХ, чиме је, сматра се у анализи, рат продужен, а америчка спољна политика ослабљена и доведена у питање.

"Сомалија је прогонила тим предсједника Клинтона током цијелог мандата. Са 'сомалским синдромом' на уму, администрација је тешко доносила одлуке да се упушта у војне интервенције с неизвјесним исходом.

Њихова претјерана премишљања довела су само до заоштравања (бх.) кризе. На крају су једине опције биле изнуђене догађајима на терену", истакнуто је у овој опширној анализи.

Подсјећамо и да су "Независне" још у октобру 2013. слично писале након што смо прегледали документа ЦИА која су објављена на њиховом сајту након декласификације.

Из тих докумената још је видљиво да се америчка политика више упустила у војне активности у БиХ при крају 1995. године уочи америчких предсједничких избора јер је Клинтону требао спољнополитички успјех који би презентовао у изборној кампањи за други предсједнички мандат, који је и добио.

Џејмс Карафано, аутор текста, који је уједно и један од челника угледне америчке конзервативне Херитеџ фондације, истиче да примјери из прошлости указују на потребу реформе америчке спољне политике ако та земља жели потврдити свој свјетски статус.

Како препоручује, потребна је тјешња сарадња између Секретаријата обране и Стејт департмента, затим побољшање сарадње између обавјештајних агенција и других агенција и актера који се баве питањима безбједности.

Извор: Независне новине