Свингер клубови стигли и у главни град Србије

- Уколико тип приђе жени и она каже "не" то је то, све је овде на добровољној бази, секс се не плаћа - објашњава Гокси, власник клуба.

Србија 05.04.2015 | 16:48

- Корачам према складишту у Новом Београду које је дању фабрика, а ноћу место за оне који “то воле мало другачије” и у себи псујем пријатеља који је свингере сасвим случајно упознао на некој журци и који су га позвали у клуб – овим речима новинарка Вицеа започиње опис једног београдског свингерског окупљања на којем се недавно нашла.

“Знаш ти која је то прича, мораш да идеш са мном, имамо улаз без проблема, тамо се не улази тек тако”, говорио ми је док сам ја од целе приче видела само лајв порнић. Ипак, проклети новинар, не може да ме не заинтересује (табу) тема о којој се ретко писало. Мислим, шта може да се деси, нећу ићи сама, идем послом, размишљам, иако сам паметније планирала да проведем то вече.

Гасим већ трећу цигару и решена сам – улазим, али само на сат времена, “не треба ми више за причу зар не”, питам ортака који невољно клима главом. На улазу нас дочекује домаћица, Сања, згодна црнка у четрдесетим одевена само у црну мрежу. Изгледа тако добро да набија комплексе. Али не дам се деконцентрисати, улазим са њом у клуб где ме упознаје са газдом, извесним Гоксијем.

– Супруга и ја свингујемо већ годинама, оно тамо је мој син, упућује ме Гокси у, изгледа, озбиљан породични бизнис. Наглашава да у клубу нема никакве присиле, парови плаћају конзумацију 20 евра. Пића, претпостављам.

– Уколико тип приђе жени и она каже “не” то је то, све је овде на добровољној бази, секс се не плаћа, објашњава ми Гокси, средовечан проседи мушкарац који је са свинговањем почео у иностранству. – Супруга и ја смо почели са 43 пара у једном стану, а сад је тај број порастао на чак 700 чланова, због тога смо и одлучили да отворимо клуб, прича поносно.

“43 пара, за вече?!” понављам у себи и покушавам да останем кул док се испред мене на видео биму врти хардкор порнић, што није тако чудно на месту које ће за који тренутак и само постати радња једног. Само без оних проваљених водоинсталатер-учитељица фора, овде је довољно само да питаш.

На питање о почецима, власник истиче да се у свинговање упустио из знатижеље.

– Почео сам да свингујем прво из радозналости, а уједно ми је доста освежило брак. Свако вече си у групњаку са другом рибом, а једна од њих може да буде и твоја супруга. Можеш да бираш са ким ћеш то вече да се проведеш, а да притом немаш утисак да вараш жену. Ко каже да о тројци чак није ни размишљао, лаже. Овде људи долазе због авантуре, истиче Гокси и додаје да први пут никоме није сјајан.

Црвене завесе и огромни душеци од једног до другог краја зида и огледала чине читав инвентар у овом клубу који је тематски подељен у три дела. Први са шанком и барским столицама личи на кафић, други део клуба на стриптиз бар, док у трећем чекате да вам из сваког ћошка искочи Лиса Ен, али заиста.

На овакве журке долазе они људи које виђате сваки дан у радњи, пошти или на пијаци. Само што их овде није блам ни од година, а поготову не млитавих сиса које висе до пупка и дебелих задњица. И сви су спремни за акцију, комплекса ни на видику, година од 18 до 70, напаљени на самом улазу у клуб. Од мушкараца за које мислите да могу да имају секс само ако га плате, па до домаћица за које сте убеђени да не излазе из кухиње, сви су ту и дошли су због исте ствари.

Откуцава поноћ, прилази ми Сања која нас зове у другу просторију јер почиње перформанс. “Океј, то је то и палимо”, помислим у себи и кренем за њом уским ходником до собе у којој се на средини налази шипка и мини подијум окружен сепареима – да гостима ништа не промакне.

На десној страни зида висе садо-мазо реквизити, бич, маска и лисице као основа за БДСМ прангијање. Лево од шипке врата која воде до тушева и полица са преко стотину кондома. Смештамо се у један од сепареа, Сањи прилази Лола, атрактивна плавуша која њишући се уз Yоу цан леаве yоур хат он почиње да је скида.

– Да је жив, Кокер би им сигурно аплаудирао, говорим ортаку који не трепће. Перформансу присуствује око 20 парова који заинтересовано посматрају акцију. Неколико тренутака касније, љубећи се, Сања и Лола спуштају се на душек, црнка почиње плавушу орално да задовољава мазећи јој силиконске (рекла бих) груди. Реално, коме још у тим годинама груди стоје као у двадесетогодишњакиње, напумпала их је сигурно, мислим се у себи.

Обе голе изгледају фантастично, осећа се сексуална напетост у ваздуху, из сепареа уочавам наизглед стидљивог мушкарца са наочарима како завлачи руку под сукњу своје партнерке. Она је бринета у црвеној латекс сукњи и порнићарским потпетицама са стакленом платформом, он мршав и висок. Није им дуго требало да се придруже девојкама на душеку, акција постаје све жешћа, не знаш да ли присуствујеш тројци или класичним оргијама. Голотиња и уздаси на све стране.

Након непуних пола сата, Сања сва задихана долази до мене уз питање “Како је било”? Одговарам јој, била си одлична, као да је пре минут урадила нешто баш значајно, а не да се “играла” са другарицом. Нисам конзервативна, али зар није свинговање у ствари размена парова, а не секс пред многобројном напаљеном публиком?

– У соби поред је акција, можете да вирите, говори ми Сања у пролазу уз загонетни осмех и одлази да се спреми за следећи перформанс. Невољно одлазим до просторије у забаченом делу клуба која уместо врата има само ресе. Не могу да одем, а да нисам прошла и кроз “Лиса Ен собу”.

Улазим унутра, осећам непријатну врућину и мирис ваниле док се кроз собу чује само стењање. У једном ћошку лежи прсата црнка, једног мушкарца ручно задовољава док јој је други дубоко међу ногама. Један од њих нас је снимио, добацује: “Зашто само гледате, придружите нам се”, не знајући да смо ту послом.

– Не, само ви уживајте” једва изговорих. На само метар од њих две плавуше у топлесу се љубе на каучу док их тројица мушкараца посматрају. У следећем тренутку им прилазе, један љуби плавушине груди док она другарицу обрађује руком. Постаје напето и све више непријатно, осећај је као да вириш кроз кључаоницу.

– Идемо, говорим ортаку који, на његово разочарање, први излази из собе. Одмах за нама, изашла је и једна плавуша, поприлично бесна и гола.

– Ма да, само се ви ређајте, ја не могу овако целу ноћ, изговара. У праву је девојка, мислим се док крећем ка излазу, и шалтерска радница у пошти има право на паузу и бурек.

– Није ваљда да идете, среће ме Сања, опет задихана.

– Морамо, посао зове, изговарам стандардну фразу и пуна утисака напуштам клуб који ће за неколико сати опет постати фирма без икаквих наговештаја о протеклој ноћи.

На путу до куће размишљам, овим људима је викенд дан када излазе изван својих маски домаћице, банкара, поштара, увлаче се у кожу и мреже и препуштају чарима клуба у којем су скривени од јавности само зато што “то раде мало другачије”. Живите и пустите и друге да имају свој фетиш, без икаквог осуђивања закључујем, размишљајући да ово искуство на крају и није било тако лоше.”

Извор: Телеграф.РС