Svinger klubovi stigli i u glavni grad Srbije

- Ukoliko tip priđe ženi i ona kaže "ne" to je to, sve je ovde na dobrovoljnoj bazi, seks se ne plaća - objašnjava Goksi, vlasnik kluba.

Srbija 05.04.2015 | 16:48

- Koračam prema skladištu u Novom Beogradu koje je danju fabrika, a noću mesto za one koji “to vole malo drugačije” i u sebi psujem prijatelja koji je svingere sasvim slučajno upoznao na nekoj žurci i koji su ga pozvali u klub – ovim rečima novinarka Vicea započinje opis jednog beogradskog svingerskog okupljanja na kojem se nedavno našla.

“Znaš ti koja je to priča, moraš da ideš sa mnom, imamo ulaz bez problema, tamo se ne ulazi tek tako”, govorio mi je dok sam ja od cele priče videla samo lajv pornić. Ipak, prokleti novinar, ne može da me ne zainteresuje (tabu) tema o kojoj se retko pisalo. Mislim, šta može da se desi, neću ići sama, idem poslom, razmišljam, iako sam pametnije planirala da provedem to veče.

Gasim već treću cigaru i rešena sam – ulazim, ali samo na sat vremena, “ne treba mi više za priču zar ne”, pitam ortaka koji nevoljno klima glavom. Na ulazu nas dočekuje domaćica, Sanja, zgodna crnka u četrdesetim odevena samo u crnu mrežu. Izgleda tako dobro da nabija komplekse. Ali ne dam se dekoncentrisati, ulazim sa njom u klub gde me upoznaje sa gazdom, izvesnim Goksijem.

– Supruga i ja svingujemo već godinama, ono tamo je moj sin, upućuje me Goksi u, izgleda, ozbiljan porodični biznis. Naglašava da u klubu nema nikakve prisile, parovi plaćaju konzumaciju 20 evra. Pića, pretpostavljam.

– Ukoliko tip priđe ženi i ona kaže “ne” to je to, sve je ovde na dobrovoljnoj bazi, seks se ne plaća, objašnjava mi Goksi, sredovečan prosedi muškarac koji je sa svingovanjem počeo u inostranstvu. – Supruga i ja smo počeli sa 43 para u jednom stanu, a sad je taj broj porastao na čak 700 članova, zbog toga smo i odlučili da otvorimo klub, priča ponosno.

“43 para, za veče?!” ponavljam u sebi i pokušavam da ostanem kul dok se ispred mene na video bimu vrti hardkor pornić, što nije tako čudno na mestu koje će za koji trenutak i samo postati radnja jednog. Samo bez onih provaljenih vodoinstalater-učiteljica fora, ovde je dovoljno samo da pitaš.

Na pitanje o počecima, vlasnik ističe da se u svingovanje upustio iz znatiželje.

– Počeo sam da svingujem prvo iz radoznalosti, a ujedno mi je dosta osvežilo brak. Svako veče si u grupnjaku sa drugom ribom, a jedna od njih može da bude i tvoja supruga. Možeš da biraš sa kim ćeš to veče da se provedeš, a da pritom nemaš utisak da varaš ženu. Ko kaže da o trojci čak nije ni razmišljao, laže. Ovde ljudi dolaze zbog avanture, ističe Goksi i dodaje da prvi put nikome nije sjajan.

Crvene zavese i ogromni dušeci od jednog do drugog kraja zida i ogledala čine čitav inventar u ovom klubu koji je tematski podeljen u tri dela. Prvi sa šankom i barskim stolicama liči na kafić, drugi deo kluba na striptiz bar, dok u trećem čekate da vam iz svakog ćoška iskoči Lisa En, ali zaista.

Na ovakve žurke dolaze oni ljudi koje viđate svaki dan u radnji, pošti ili na pijaci. Samo što ih ovde nije blam ni od godina, a pogotovu ne mlitavih sisa koje vise do pupka i debelih zadnjica. I svi su spremni za akciju, kompleksa ni na vidiku, godina od 18 do 70, napaljeni na samom ulazu u klub. Od muškaraca za koje mislite da mogu da imaju seks samo ako ga plate, pa do domaćica za koje ste ubeđeni da ne izlaze iz kuhinje, svi su tu i došli su zbog iste stvari.

Otkucava ponoć, prilazi mi Sanja koja nas zove u drugu prostoriju jer počinje performans. “Okej, to je to i palimo”, pomislim u sebi i krenem za njom uskim hodnikom do sobe u kojoj se na sredini nalazi šipka i mini podijum okružen separeima – da gostima ništa ne promakne.

Na desnoj strani zida vise sado-mazo rekviziti, bič, maska i lisice kao osnova za BDSM prangijanje. Levo od šipke vrata koja vode do tuševa i polica sa preko stotinu kondoma. Smeštamo se u jedan od separea, Sanji prilazi Lola, atraktivna plavuša koja njišući se uz You can leave your hat on počinje da je skida.

– Da je živ, Koker bi im sigurno aplaudirao, govorim ortaku koji ne trepće. Performansu prisustvuje oko 20 parova koji zainteresovano posmatraju akciju. Nekoliko trenutaka kasnije, ljubeći se, Sanja i Lola spuštaju se na dušek, crnka počinje plavušu oralno da zadovoljava mazeći joj silikonske (rekla bih) grudi. Realno, kome još u tim godinama grudi stoje kao u dvadesetogodišnjakinje, napumpala ih je sigurno, mislim se u sebi.

Obe gole izgledaju fantastično, oseća se seksualna napetost u vazduhu, iz separea uočavam naizgled stidljivog muškarca sa naočarima kako zavlači ruku pod suknju svoje partnerke. Ona je brineta u crvenoj lateks suknji i pornićarskim potpeticama sa staklenom platformom, on mršav i visok. Nije im dugo trebalo da se pridruže devojkama na dušeku, akcija postaje sve žešća, ne znaš da li prisustvuješ trojci ili klasičnim orgijama. Golotinja i uzdasi na sve strane.

Nakon nepunih pola sata, Sanja sva zadihana dolazi do mene uz pitanje “Kako je bilo”? Odgovaram joj, bila si odlična, kao da je pre minut uradila nešto baš značajno, a ne da se “igrala” sa drugaricom. Nisam konzervativna, ali zar nije svingovanje u stvari razmena parova, a ne seks pred mnogobrojnom napaljenom publikom?

– U sobi pored je akcija, možete da virite, govori mi Sanja u prolazu uz zagonetni osmeh i odlazi da se spremi za sledeći performans. Nevoljno odlazim do prostorije u zabačenom delu kluba koja umesto vrata ima samo rese. Ne mogu da odem, a da nisam prošla i kroz “Lisa En sobu”.

Ulazim unutra, osećam neprijatnu vrućinu i miris vanile dok se kroz sobu čuje samo stenjanje. U jednom ćošku leži prsata crnka, jednog muškarca ručno zadovoljava dok joj je drugi duboko među nogama. Jedan od njih nas je snimio, dobacuje: “Zašto samo gledate, pridružite nam se”, ne znajući da smo tu poslom.

– Ne, samo vi uživajte” jedva izgovorih. Na samo metar od njih dve plavuše u toplesu se ljube na kauču dok ih trojica muškaraca posmatraju. U sledećem trenutku im prilaze, jedan ljubi plavušine grudi dok ona drugaricu obrađuje rukom. Postaje napeto i sve više neprijatno, osećaj je kao da viriš kroz ključaonicu.

– Idemo, govorim ortaku koji, na njegovo razočaranje, prvi izlazi iz sobe. Odmah za nama, izašla je i jedna plavuša, poprilično besna i gola.

– Ma da, samo se vi ređajte, ja ne mogu ovako celu noć, izgovara. U pravu je devojka, mislim se dok krećem ka izlazu, i šalterska radnica u pošti ima pravo na pauzu i burek.

– Nije valjda da idete, sreće me Sanja, opet zadihana.

– Moramo, posao zove, izgovaram standardnu frazu i puna utisaka napuštam klub koji će za nekoliko sati opet postati firma bez ikakvih nagoveštaja o protekloj noći.

Na putu do kuće razmišljam, ovim ljudima je vikend dan kada izlaze izvan svojih maski domaćice, bankara, poštara, uvlače se u kožu i mreže i prepuštaju čarima kluba u kojem su skriveni od javnosti samo zato što “to rade malo drugačije”. Živite i pustite i druge da imaju svoj fetiš, bez ikakvog osuđivanja zaključujem, razmišljajući da ovo iskustvo na kraju i nije bilo tako loše.”

Izvor: Telegraf.RS