Видео: Партизанов квинтет који је писао историју...

Кошаркашки клуб Партизан је претходних деценија створио велики број виртоза са наранџастом лоптом, а ово је подсећање на квинтет играча који је спојио један магични број на леђима.

Кошарка 04.04.2015 | 23:40

Шта то спаја Драгана Кићановића, Предрага Даниловића, Хариса Бркића, Веселина Петровића и Фредерика Хауса? Осим кошаркаше вештине и умећа које је Партизану донело победе и трофеје, чињеница да су прославили дрес са бројем пет клуба из Хумске.

Играли су у различитим кошаркашим епохама, нека правила кошарке у међувремену су се мењала, али они су се, без дилеме, сјајно сналазили под обручима и у великој мери исписали неке од најбитнијих страница клупске, али и историје кошарке на овим просторима.

Неки од њих задржали су се само две сезоне у клубу, а неки су скоро деценију носили дрес Партизана. Заједничко им је то да су као играчи били миљеници публике, чак и у оним тренуцима када клубу није баш ишло најбоље.

Било је, наравно, још играча који су кроз историју носили црно-бели дрес са бројем пет. То су пре свих Лука Богдановић и Миленко Тепић, а од странаца Куртис Џерелс. Укуси се, као и увек, разликују, а сигурно је једино да свако о њих има своје место у клупским алманасима.

ДРАГАН КИЋАНОВИЋ

Прва од славних Партизанових “петица“. Најбољи играч у историји црно-белих и легенда клуба, али и српске, југословенске и светске кошарке у правом смислу те речи. У Партизан је дошао 1972. године, а у четвртој сезони у клубу, уз Дражена Далипагића, био најзаслужнији што су црно-бели освојили прву титулу шампиона Југославије. Његовим доласком Партизан се етаблира као један од најбољих клубова бивше државе, а освојио је још две домаће шампионске титуле и један куп. Такође, остаће уписан у клупски алманасима као кључни играч генерације која је донела Партизану и први европски трофеј – Куп Радивоја Кораћа 1978. године. Тада је италијанском Аригонију у једној од две утакмице финала “спаковао“ чак 41 поен.

Следеће сезоне црно-бели су поновили успех у овом такмичењу. Кићановић је и рекордер клуба по броју поена на једној куп утакмици – дао је 44 против Олимпије у сезони 1975/76. Када је у питању првенство, Кићановић је највише поена, 52, дао на утакмици са Металцем из Ваљева у сезони 1976/77. Он је за Партизан одиграо укупно 235 утакмица од 1972. до 1981. године, дао је укупно 6.520 поена и са просеком од 27,7 по утакмици заузима прво место на вечној клупској листи. Касније као функционер био творац Партизанових успеха крајем 80-тих година прошлог века.

ПРЕДРАГ ДАНИЛОВИЋ

Даниловић је у Партизан дошао из сарајевске Босне захваљући тренерском “њуху“ Душка Вујошевића. Временом је израстао у једног од најбољих играча у историји европске кошарке. Увек је био дрзак на терену, у позитивном смислу и мало чега се плашио. Био је један од најмлађих чланова генерације која је 1989. године освојила куп Југославије против тада моћне Југопластике и европски Куп Радивоја Кораћа. Ипак, најбоље је тек долазило. Заједно са Александром Ђорђевићем чинио је најбољи тандем бекова у Европи, а 1992. године у Истанбулу су одвели Партизан до титуле континенталног шампиона.

За четири сезоне у Партизану уписао је 145 званичних наступа уз укупно 2048 поена, односно просеком од 14,1 што му је донело 22. позицију на клупској листи. Заузима друго место у клупској историји када је у питању укупан број поена у европским такмичењима у једној сезони, 1991/92, постигао их је 405. Са Партизаном је освојио и титулу шампиона Југославије и још један куп. Касније се вратио у клуб као функционер, постао је председник и један је од најзаслужнијих што је Партизан доминантан на овим просторима од 2002. године.

ХАРИС БРКИЋ

Харис Бркић био је један од лидера Партизана средином 90-тих година прошлог века, капитен црно-белих, који је на кратко отишао у подгоричку Будућност. За Партизан је играо од 1993. до 1999. године, пре него што је отишао у Будућност. Вратио се у клуб из Хумске крајем 2000. године, а 15. децембра испред хале Пионир после тренинга догодила се трагедија која је и данас велика мрља за српску кошарку и друштво уопште. После тренинга Бркић је упуцан на паркингу испред хале, а од последица је касније преминуо у болници. До данас се не зна ко га је убио, а сваке године клуб организује меморијални турнир.

Бркић је за Партизан одиграо 294 утакмице и са просеком од 12,7 поена (3.740 укупно) заузима 29. место на клупској вечној листи. Поред доброг шута за три поена, заувек ће се памтити његови продори и чувени продужени двокорак. У дресу црно-белих освојио је по три титуле првака и купа Југославије, а са Партизаном је играо на Фајнал фору 1998. године у Барселони где је београдски клуб заузео четврто место.

ВЕСЕЛИН ПЕТРОВИЋ

Као дечак је тренирао рвање, што је умео итекако касније да примени на паркету. За Партизан је играо у периоду од 1999. до 2002. године и навијачи га највише памте по изузетној борбености, фанатичној упорности и пожртвованости до границе самоуништења. За њега ниједна лопта није била изгубљена, умео је више времен да проведе бацајујући се за лопту по паркету него у ваздуху. Наравно, знао је и да погоди важне тројке. У време када је дошао у Партизан, екипа је била у стварању, односно у транзицији која се завршила баш 2002. године и освојеном титулом, првом после трогодишњег поста. Ова серија црно-белих у домаћем шампионату траје и данас, а Петровић је у Партизану поред те титуле, освојио је и два купа Југославије. За београдски тим он је одиграо 139 утакмица и постигао 1205 поена, односно 8,7 у просеку.

ФРЕДИ ХАУС

Хаус је први амерички кошаркаш који је постао љубимац навијача Партизана и данас га сви памте као сјајног играча који је умногоме помогао црно-белима да освоје титуле националног шампиона 2003. и 2004. године. Хаус је 7. новембра 2003. године у дресу Партизана постигао 39 поена против Цибоне у Евролиги, што је његов рекорд каријере у том такмичењу. За клуб из Хумске одиграо је укупно 69, утакмица и постигао 948 поена, односно 13,7 у просеку. По броју просечних поена по мечу Хаус заузима 23. место на клупској вечној листи. По одласку из Партизана променио је доста клубова, играо у Литванији, Шпанији, Украјини и САД, али је умео повремено да сврати на утакмице Партизана, а навијачи су се и тада са сетом сећали његове борбености и атрактивних закуцавања, као и 43 поена против Црвене звезде у куп мечу у сезони 2003/04.