Зашто се за Врбицу носе звончићи

Лазарева субота или Врбица, је један од највеселијих хришћанских празника. Деца се свечано обуку и са звончићима око врата и гранчицама врбе у рукама, иду около цркве заједно са свештеницима.

Врбица је празник који се увек слави суботом, у шестој недељи поста, а посвећен је сећању на васкрсење Лазара и улазак Христа у Јерусалим којег су дочекала деца.

Зато се овај празник зове још и Лазарева субота, и сматра се радосним, дечијим празником.Тада се у православне храмове уносе гране врбе које се благосиљају и потом поделе народу и деци, а симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

Са гранчицама у рукама, венчићима на глави, деца са родитељима и свештеницима, крећу око храма, уз певање тропара Лазареве суботе.За тај ритуал деца се свечано обуку, а око врата им се окаче мала звноца на тробојци, која симболизују победу над смрти, јер је тог дана Исус умрлог пријатеља Лазара оживео.

Гранчице врбе добијене у цркви се односе кући и стављају поред иконе и кандила. У народу постоји веровање да оне могу да отерају болест и сва друга зла.Такође, у неким местима у Србији, постоји обичај по имену Лазарице, када девојке окићене врбовим гранама, иду од куће до куће и певају песме које призивају здравље.