Zašto se za Vrbicu nose zvončići

Lazareva subota ili Vrbica, je jedan od najveselijih hrišćanskih praznika. Deca se svečano obuku i sa zvončićima oko vrata i grančicama vrbe u rukama, idu okolo crkve zajedno sa sveštenicima.

Vrbica je praznik koji se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta, a posvećen je sećanju na vaskrsenje Lazara i ulazak Hrista u Jerusalim kojeg su dočekala deca.

Zato se ovaj praznik zove još i Lazareva subota, i smatra se radosnim, dečijim praznikom.Tada se u pravoslavne hramove unose grane vrbe koje se blagosiljaju i potom podele narodu i deci, a simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Sa grančicama u rukama, venčićima na glavi, deca sa roditeljima i sveštenicima, kreću oko hrama, uz pevanje tropara Lazareve subote.Za taj ritual deca se svečano obuku, a oko vrata im se okače mala zvnoca na trobojci, koja simbolizuju pobedu nad smrti, jer je tog dana Isus umrlog prijatelja Lazara oživeo.

Grančice vrbe dobijene u crkvi se odnose kući i stavljaju pored ikone i kandila. U narodu postoji verovanje da one mogu da oteraju bolest i sva druga zla.Takođe, u nekim mestima u Srbiji, postoji običaj po imenu Lazarice, kada devojke okićene vrbovim granama, idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje.