Како сакупити новац за лијечење дјетета?

Федерација БиХ Фонду солидарности ФБиХ до сада дугује 690 милиона КМ. Ламија Пехливановић има двије године и још 20 дана наде да ће се сакупити новац за операцију заказану за 22. април у Минхену.

Босна и Херцеговина 03.04.2015 | 12:47

Операција кошта 100 хиљада КМ. Новцем који Влада дугује Фонду, дакле болесним грађанима, могло се финансирати, примјера ради, чак шест хиљада и 900 операција попут Ламијих. Или на хиљаде много скупљих.

Нови сазив Вијећа народа Парламента ФБиХ на ванредној сједници усвојио је прије три дана буџет са смањеним износом за Фонд солидарности.

Ламија болује од тешке срчане мане, а њено стање може се поправити операцијом, преносе родитељи став љекара. Због недостатка новца већ је пропустила два термина за операцију у иностранству. Двадесет и другог априла има трећи термин, али је од њега дијели још 20-ак хиљада евра. Овај пут љекари су једва пристали дати јој термин, прича Ламијин отац Кемал Пехливановић:

- Једва су нас наручили јер смо их двапут “преварили”. Кажем “нисмо вас преварили, нисмо имали новац”. Али ако 21. априла, дан прије заказане операције, средства не буду уплаћена на рачун нећемо моћи ући на клинику. Стручњаци са којима смо разговарали сматрају да она има 95 посто шансе да буде као и остала дјеца, да нормално напредује. 

Кемал Пехливановић: Избацили су ме из кабинета директорице Динаревић

Да је Кемал министар, градоначелник, свјетски познати музичар… нашао би се до сада и новац и термин за малену Ламију. Али није – Кемал је ратни војни ивалид, незапослен, отац двоје дјеце. Ваљда је због тога, тврди, практично и избачен са Педијатријске клинике у Сарајеву када је тражио помоћ за Ламију. Двапут се обраћао и Фонду солидарности ФБиХ за помоћ, финансирање операције од 50 хиљада евра, колико кошта живот његовог дјетета. Двапут је и одбијен, јер није имао налаз и документ са Педијатријске клинике у Сарајеву да дијете треба операцију вани:

- У Фонду солидарности су ми рекли како морам донијети папир са клинике да је моје дијете кандидат за лијечење вани, па ће ми одобрити новац. Директорица Педијатријске клинике Сенка Месиховић-Динаревић није жељела издати папир иако је моје дијете већ тада било тешко болесно. Покушао сам доћи до ње преко тадашњег министра здравства, њеног брата Русмира Месиховића. Он ју је назвао, поручила је да дођем и донесем предрачун, налог, наруџбеницу, да је Ламија наручена на операцију. Када сам отишао горе, истјерала ме из канцеларије са ријечима како смо јој се “сви попели на главу” због нашег дјетета.

Кемал тврди како му је директорица Динаревић тада рекла да се обрати љекару кардиологу који је водио Ламију, те да ће он откуцати потврду потребну за измјештање:

- Отишли смо доктору, човјек је отишао код ње и донио нам потврду да дијете нема потребе да се оперише. Слегао је раменима, каже: “Немојте ми замјерити, не могу учинити ништа, све је на њој”. Дошло ми је тада да се попнем горе, да уђем код ње у канцеларију...

Ламију је прегледао и кардиохирург с АКХ клинике у Бечу Грегор Волонек, након чега је установио да у њеном случају нису потребни никакви конзилији и да дијете хитно треба операцију, тврди Кемал:

- Кардиолог на Педијатријској клиници у Сарајеву, кад је видио Волонеков налаз ухватио се за главу, почео да чупа косу, каже: “Сад неко ово мора да плати”, јер су довели моје дијете у такво критично стање. Узео је налаз, ископирао, ставио печат и однио, рекао ми да дођем у понедјељак по папир за хитно измјештање. Међутим, директорица Динаревић је тог доктора послала на принудни годишњи одмор. Мени је усмено забрањен улазак на клинику, није ми дала да долазим, нисам могао доводити дијете. Ја нисам први случај према ком се она тако понаша, али људи одустају. Али ја се не повлачим и желим да спасим своје дијете.

Апарате, содну, помагала… Пехливановићи за дјевојчицу све купују властитим новцем. Ламија је тренутно код куће јер је стабилно, а родитељи се боје инфекција у зеничкој болници:

- Сад је кући, мало је боље јер смо уз помоћ неких пријатеља поручили мало јачу храну и лијекове. Дијете је почело да расте, да нас разазнаје. Ипак, трошкови су огромни, за лијекове, помагала, храну… једе свака три сата а може појести фину количину.

Педијатријска клиника: Није било индикација за измјештање Ламије Пехливановић

Из Педијатријске клинике КЦУС-а Журналу је образложено како је Ламијин случај представљен кардиохируршким тимовима из Универзитетске клинике из Лунда, Швицарска, Универзитетске клинике АКХ Беч, као и 13.11.2013. кардиохируршком тиму УКЦ Сарајево:

- Писани налаз конзилија је уручен родитељима – саопштавају са Клинике – а констатовано је да нема индикација за оперативни третман, нити препоруке за измјештање пацијента у иностранство.

Нова ограничења у лијечењу

У Буџету Федерације БиХ за 2015. годину планирана су средства за Федерални фонд солидарности у износу од 28 милиона КМ, од којих 26 милиона КМ за здравствене услуге и лијекове из Програма Федералног фонда солидарности и 2 милиона КМ намјенских средстава за лијечење повратника из Федерације БиХ у општине у Републици Српској, кажу у Фонду солидарности.

Према одредбама Закона о здравственом осигурању, средства за Федерални фонд солидарности се обезбјеђују из доприноса за обавезно здравствено осигурање и из Буџета Федерације БиХ у истом износу који се обезбјеђује од доприноса.

За 2015. годину средства од доприноса су планирана у износу од 113,3 мил. КМ, те би у истом износу требало обезбједити средства и из Буџета ФБиХ. Међутим, у Буџету је одобрено 28,00 мил. КМ, односно 25% од износа који је Законом прописан.

- Федерални фонд солидарности је формиран 2002. године, те од тада до закључно са 2014. годином, из Буџета ФБиХ је издвојено мање 690 мил. КМ у односу на законску обавезу, односно у том износу се може сматрати дуг Федерације БиХ према Федералном фонду солидарности. Обим здравствених услуга и количине лијекова који се финансирају средствима Федералног фонда солидарности је у директној зависности од висине средства која се остварују, а првенствено висине средстава која се одобравају у Буџету Федерације БиХ – каже за Журнал Новка Агић, директорица Завода здравственог осигурања ФбиХ, при којем је основан Фонд солидарности.

Имајући у виду да се из Буџета ФБиХ не издвајају довољна средства, Федерални фонд солидарности је већ сада суочен са проблемима у пословању, појашњава. То се првенствено огледа у ограничавању броја здравствених услуга и потрошње лијекова, због чега се велики број пацијената евидентира на листама чекања:

- Пошто се број пацијената повећава сваке године, у будућности се могу очекивати још већа ограничења у погледу права пацијената на здравствене услуге и лијекове, односно ширење листи чекања, а тиме се доводи у питање и сврсисходност самог лијечења јер се пацијентима не омогућава благовремено пружање здравствене услуге и укључивање у терапију лијековима.

Финансирање и рад Фонда солидарности истраживали су и Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ). У документу Ефикасност и транспарентност Фонда солидарности каже се како је овакав однос Владе Федерације БиХ према Фонду увелико редуковао капацитете Фонда у пружању здравствене заштите корисницима, што је за посљедицу креирало десетине случајева особа које су биле приморане властитим напорима финансирати или сакупљати финансијску подршку за лијечење, те велике листе чекања за животно важне терапије:

- Потребе обољелих лица није пратила политика Владе Федерације БиХ и више од једне деценије није поштован Закон о здравственом осигурању, нити су питања све веће потребе лијечења грађана Федерације БиХ била у приоритету рјешавања. Податак о незваничном, дугу према Фонду који прелази 611 милиона конвертибилних марака говори о томе да обољели грађани нису приоритетан проблем Владе ФБиХ, који би морала поштовати закон докле год је исти на снази, а не једнострано одлучивати о приоритетима потрошње јавног новца.

У ЦЦИ-у закључују и како дио одговорности сноси руководство Фонда:

- Руководство није учинило потребне напоре како би њихов рад био транспарентнији, већ је проблем везан за приходовну страну буџета Фонда био недоступан јавности, а мањак информација за расходновну страну такође је производио негативан имиџ Фонда. На wеб страници Фонда не могу се наћи подаци ове врсте јер извјештаји нису доступни јавности, као ни листе чекања на лијечење тешких обољења, која се константно увећава бројем нових пацијента.

Све ово је утицало да број људи и организација које прикупљају средства на улици, по тржним центрима и путем медија, стално расте:

- Људи којима је потребна помоћ се сами сналазе и нико нема контролу над средствима која се прикупљају на тај начин, што представља паралелне и неуређене системе здравствене заштите и истовремено простор за манипулацију и преваре. Неуређеност система увелико отвара и могудност разним малверзацијама у прикупљању средстава на начине који нису уређени законом или за профит компанијама или појединцима који у томе учествују. Поред тога разумљиве су и сумње обољелих грађана да постоје коруптивне радње и унутар самих институција у области здравства, јер није јасно који су критерији за добијање финансијске помоћи за лијечење, нити је познато како се утврђују приоритети - стоји у извјештају ЦЦИ-а.

(зурнал.инфо)