Како уопште оцијенити српске фудбалере?!

Коларов би следећи пут могао на клупу! А Љајић, Тадић и Марковић да спреме Митру бар једну зрелу шансу...Немања Матић подсетио колико је фудбал једноставна и лепа игра, штета само што нема с ким да сарађује...

Фудбал 30.03.2015 | 19:20

Владимир Стојковић 6 - Свака част за то што је успео да заустави бомбу Кристајана Роналда, ухватио је и прву лопту на мечу што је за психолошку стабилност голмана од драгоценог значаја, али остаје утисак да је морао да реагује боље приликом примљених голова. Не толико код шута Каравља, јер је штопер Португала остао сам на шест метара, колико код акције коју је завршио Коентрао, кад је морао да истрчи на лопту или да опомене Басту да је избаци.

Душан Баста 5 - Директан кривац за пораз. Његове реакције биле су благо речено катастрофалне. Практично је на тацни сервирао Португалцима три бода: најпре паничним избацивањем лопте у корнер који је претходио голу Карваља, а онда и изостанком реакције приликом поготка Коентраа. Несхватљиво је да се момак који има одличну сезону у дресу Лација понаша попут уплашеног детета, а кад је толико згрешио позади као да је схватио да је боље да не прелази на противничку половину. А морао је.

Бранислав Ивановић 6 - Кад до себе има преплашеног Басту, а на супротном крају терена непрепознатљиво лошег Коларова онда се чини да је дефанзивац Челсија био једнако лош, међутим, ако се има у виду да је капитен морао да „крпи рупе“ добија се одговор на питање како је играо на, за њега, ипак, неуобичајеној позицији штопера. Можда је могао који пут да се пресели у казнени простор ривала, да запрети главом, али како је вечерас Љајић изводио прекиде боље што није.

Матија Настасић 6,5 - Можда и најбољи део наше одбране. Рационалан у интервенцијама, смирен и кад се на њега затрчавао Роналдо, остао је прибран и на претње Нанија и сваки потез му је био промишљен. Осим, можда, код другог гола Португалије, кад није морао да изађе толико „високо“. Играо је елегантно као у Шалкеу и показао да репрезентација не мора да брине за једно штоперско место. Још кад би имала бекове достојне великих партија...

Александар Коларов 5 - Ужас! Не постоји прикладнији начин да се окарактерише игра левог бека Манчестер Ситија. Понекад се питамо зашто га Мануел Пелегрини држи на клупи и шансу даје Гаелу Клишију и сад нам је дефинитивно јасно да је реч о прецењеном фудбалеру који на великим утакмицама просто "потоне". Ово му, иначе, није први пут да забрља у репрезентативном дресу, а на десетине грешака, што у поставци, што у одлукама кога и кад да проигра можда послуже као материјал селектору Ћурчићу да га следећи пут пресели на клупу. Уосталом, у 60. минуту, кад су његове колеге како-тако нападале, он је поред аут-линије одлучио да - предахне!?

Радосав Петровић 5,5 - Само на почетку утакмице деловао је довољно одлучно за „рат“ за противником на средини терена, али како је утакмица одмицала падао је на плану мотивације и самопоуздања, губио је лопте, а у финишу био толико одсутан да је неколико његових грешака могло да нас кошта убедљивијег пораза. Једино добро у другом делу било је пребацивање лопте главом за маказице Матића, мада за онакав гола све заслуге иду асу Челсија.

Немања Матић 7 - Само он и нико више! На средини терена ас Челсија био је све: и задњи везни и организатиор и капитен, иако није носио траку око руке. Једноставно, паметно, а опет без трунке респекта према Португалцима, бивши фудбалер Бенфике је на стадиону на коме се афирмисао пружио толико сигурну партију да би - све и да није постигао спектакуларан гол - завредео епитет најбољег српског играча. Навијачи би рекли: „милина га је видети на терену“.

Лазар Марковић 5 - Требало је да користи брзину, буде ослонац по боку, да натера исте оне навијаче који су му лане у ово доба аплаудирали да га се плаше... Уместо тога, видели смо фудбалера који нити је добио довољно квалитетних лопти у простор, нити је, кад се у ретким случајевима то дешавало, знао шта ће с њом. Нема везе што није дао гол, то му није главни задатак, али је морао да припреми макар једну шансу Митровићу.

Адем Љајић 5,5 - Његова повратничка партија у дресу репрезентације деловала је разочаравајуће можда и услед чињенице да је играо на другачијој позицији од оне на којој је у Роми, где је у ситуацији да користи шут који је, нема спора, добар. Од тога није било ништа, Руи Патрисио могао је да одмори кад Адем прими лопту, јер се на прсте једне руке могу избројити ситуације кад је гурнуо лопту напред. Или макар на страну, да створи вишак. То му је посао. Одрадио га је лоше.

Душан Тадић 5 - Прво полувреме је преспавао, почетком другог се прободио и успео да спреми ЈЕДНУ шансу Александру Митровићу (и то центаршутом), али је то скроман допринос једног од кључних играча Саутемптона ове сезоне државном тиму. Његови потези наводили су на питање: има ли у њима поенте? Играч вица и идеје, како га и на Острву често опсију, потпуно је затајио, иако је за директне ривале имао спорије и старије играче Португала, па је морао да их стави на веће муке.

Александар Митровић 5 - Био је највећа Ћурчићева узданица у нападу, али су га Португалци толико добро маркирали да се чини да нису за то потрошили превише снаге. Већ су се само добро померали. Могао је и шпиц Андерлехта више да се труди, отвара, мада како су играли фудбалери иза њега питање је да ли би и то било довољно. Рекло би се - неупотребљив.

ИЗМЕНЕ

Филип Ђуричић (од 65. минута) 5 - Идеја је била да размрда офанзивни део екипе, имао је за то и довољно времена, али га је погрешно користио и уместо креирања неке шансе Митровићу успео је да добије жути картон и то због ударања Роналда. Потпуна немоћ.

Зоран Тошић (од 78. минута) - мало времена провео на терену да би био оцењен.

Петар Шкулетић (од 85. минута) - играо премало да би био оцењен.

СЕЛЕКТОР

Радован Ћурчић 6 - За почетну идеју и избор играча заслужује похвале. Видело се то и по реакцији јавности, која се сложила да је у стартних 11 нашао места за оно најбоље што Србија има у овом тренутку. И то је све. За приступ, трчање, агресију коју је обећао доласком на фунцију и идејом да његов тим игра као Атлетико Мадрид, видели смо неспремност појединаца да се жртвују за интерес целине. Мораће да поради на том чувеном менталитету, јер боље играче - све и да хоће - од ових не може да нађе.