Корупција “једе” милијарду КМ годишње

Јавне набавке у Босни и Херцеговини представљају један од највећих извора корупције, а поједина истраживања говоре да се у приватне џепове годишње слије од 700 милиона до милијарду конвертибилних марака.

Република Српска 29.03.2015 | 16:39

Оне су погодно тло за корупцију из разлога што се кроз јавне набавке омогућава изношење највећих износа буџетских средстава која малверзацијама и намјештањима тендера могу бити преусмјерена фирмама и особама блиским власти, или самим представницима власти.

Према ријечима Игора Вукајловића из Удружења грађана „Тендер“, нови Закон о јавним набавкама у Босни и Херцеговини који је почео да се примјењује од краја прошле године, додатно олакшава корупцију.

„Тај Закон, што је најгоре, много је лошији од оног претходног, односно отвара много већа врата корупцији, тако да уговорни органи и они који желе да раде поштено имају великих проблема у примјени тог Закона. А они који су радили непоштено и који су били укључени у коруптивне радње - то сада много лакше могу да раде“, каже Вукајловић.

На основу прошлогодишњих истраживања ЕУ, лоциране су три најчешће методе корупције у јавним набавкама.

Прва је сарадња давалаца услуга са државним службеницима, гдје понуђач, да би добио посао, даје провизију службенику. Ту спадају и честе измјене уговора о набавци, чиме се драстично повећава првобитна цијена из понуде.

Други начин је када се даваоци услуга договоре о цијени која је далеко изнад тржишне. Потом се понуђач који је изгубио тендер појављују као подуговарач најбољег понуђача.

Трећи, али не мање ефикасан начин корупције, јесте унапријед прилагођен поступак набавке и објелодањивање тендерских информација. Резултат је да у том случају понуду шаље само један, или свега неколико понуђача, зато што је тендер намјештен за одређеног даваоца услуге.
 
БН ТВ