Шта уопште ради Тумба у Партизану?!

Утицај и значај Љубише Тумбаковића на дешавања у Партизану: Вечити опозиционар који се ништа не пита! Потпредседнику за спортска питања црно-белих урушиле су се све идеје откако се на децембарским изборима вратио у Хумску 1 и зато је логично поставити питање његовог даљег ангажмана у клубу.

Фудбал 27.03.2015 | 22:20

Једно прича, друго ради, а шта стварно мисли Љубиша Тумбаковић само он зна. Некада успешни тренер и од пре неколико година неуспешни руководилац (сећа ли се неко промашаја у два прелазна рока док је био спортски директор?) на примеру смене Марка Николића и промоције Зорана Милинковића у шефа стручног штаба Партизана потврдио је да његова реч у Хумској 1 има тежину колико и одлуке енглеске краљице на дешавања у Великој Британији. Скоро – никакву!

Човек који је у понедељак претио да ће напустити клуб уколико сад већ бити тренер буде отеран, променио је мишљење преко ноћи и наредног дана упалио зелено светло за смену Николића, успут се хвалећи да је досадашњи стратег Вождовца најбоље решење за клупу црно-белих. Тим чином је практично сигнализирао осталим члановима Управног одбора да не држи до свог става и да убудуће, практично, не морају ни да га консултују, јер ће – макар и под ултиматумом одласка – као уцвељено дете кад му отму играчку мало да се љути, али већ после пола сата опет питати може ли натраг на игралиште.

Осим што чуди како брзопотезно мења мишљења, у случају Љубише Тумбаковића једнако је мистично и зашто се увек налази на страни опозиције. Некад је предводи, као у случају неуспешног покушаја смене Марка Николића пред крај 2014, некада је само њен део, као кад је пред децембарске изборе окупио бивше асове с идејом да подрже Зорана Поповића, али је после те победе све остале битке за ово мало времена откако се вратио у Хумску 1 изгубио. Није му прошао план о постављењу Ивана Томића, пропала је идеја да за тренера Телеоптика именује Зоран Мирковића, фијаско је доживела намера да краткотрајном спортског директору Драгану Ћирићу „намакне“ плату од 10.000 евра месечно, прегласан кад се одлучивало да ли реализовати трансфер Петра Шкулетића у Локомотиву... После свега не може човек да му не честита за јавно признање да има проблем са управом, али и да се запита како је могуће да те варнице и кратки спојови у Хумској 1 крећу управо од Тумбаковића.

У низу грешака које је направио за три месеца у Партизану, његов најтрофејнији тренер свих времена - коме тај епитет, додуше, оспорава Ненад Бјековић – направио је још једну. Није се појавио на промоцији Зорана Милинковића, иако откако је света и века (у озбиљним клубовима) новог тренера представља спортски директор или неко из спортског сектора. Тешко је оценити да ли је потпредседник за спортска питања имао у том тренутку важнија посла или је само желео да ескивира сочавање са јавношћу, али је чињеница да се само неколико сати касније појавио у Спортском центру Земунело и осмехујући се представио фудбалерима тренера о чијем доласку није ни преговарао. Отуда се с правом постваља питање да ли му верује или ће га, као и Марка Николића, издати на првој кривни?

Окруњен једнако брзо као Партизанова предност на табели, ауторитет Љубише Тумбаковића у Хумској 1 срозао се до те мере да има све мање савезника (његову страну држе само Драган Бјелогрлић и Ненад Јанковић, мада су у случају Николићеве смене само они били против, а он за), ниједну битну одлуку клуб није донео, а да се потпредседник с њом у старту сагласио, те ваљда и у данима тектонских поремећаја на Топчидерском брду има дилему да ли је био у праву кад је славодобитнички долазио на изборе и каје ли се што је за скупштинском говорницом, предлажући Зорана Поповића за председника, делегатима највишег клупског тела поручио:

„Надам се да ми верујете“.

Схвати ли да је тад погрешио што се ухватио у ово коло, можда за Љубишу Тумбаковића има наде да се искупи у навијачким очима евентуалним повлачењем с функције на којој се малтене ништа не пита. У супротном ризикује да, иако рече да га тог концерта звиждука није стид, на свакој утакмици до крај сезоне, слуша хорско: „Управа, напоље!“