Видео сјећања - Пол Гаскојн...!

Његова девиза је била да вода не ваља у ципелама, ни у колену, а камоли у стомаку. Ово је прича како су дрога и алкохол уништили једну енглеску легенду...

Фудбал 27.03.2015 | 23:45

Живели! У почетку се наздравља због друштва, девојке и(ли) пословног успеха, а врло брзо више нема правог повода за конзумирање алкохола. Важно је само да се чаша одмах напуни чим се види дно. Несвестан тога да ћеш ускоро и дотакнути само дно. Временом алкохол није довољан, потребно је јаче средство да се изађе из суморне стварности – дрога. Алкохол и дрога је савршено гориво за пут ка паклу, пут који је прошао и даље пролази Пол Гаскојн. Легенда и један од најбољих везних играча у својој генерацији који је својевремено пробудио наду Енглезима да ће им поново донети титулу после 30 година чекања. Оба пута се испречила Немачка…

Сада се Газа због проблема са алкохолом, дрогом, услед којих је често правио инциденте и завршавао у затвору и установама за лечење, где се у пар наврата налазио на самрти, готово не може ни препознати. Са 48 година изгледа као старац од 70 година.
„За фудбал сам живео и будио се због њега, али све је постало прошлост. Тада сам се питао шта даље. Решење је било пиће и кокаин и одлепио сам тотално. Једном приликом закључао сам се у хотелску собу на шест недеља и започео пут ка паклу. Мислим да сам 'извлачио' 16 црта коке дневно“, исповедио се Гаскојн.

Рођен је 27. маја 1967. године у Гејтшиду и заведен под именом Пол Џон Гаскојн пошто су његови родитељи били велики поштоваоци Битлса, односно Пола Макартнија и Џона Ленона. Од малих ногу никада се није одвајао од лопте, али није имао ту срећу да прође пробе у Ипсвичу, Мидлзброу и Саутемптону. Срећа му се осмехнула и завршио је у јуниорима Њукасла, а на врата првог тима је покуцао 1985. Током три године играња за Свраке, где је на 92 утакмице постигао 21 гол и постао познат по провоцирању играча (натерао Винија Џонса да га стегне за ј..а) , заинтересовали су се многи већи енглески клубови. Наводно је чак обећао Алексу Фергусону да ће доћи у Манчестер Јунајтед, али је завршио у Тотенхему пошто је лондонски клуб купио кућу његовој породици.

Певцима је помогао да дођу до трофеја у ФА купу, а у финалу против Нотингем Фореста после само 15 минута доживео је тешку повреду лигамената колена што је био шок за Лацио, који га је непосредно пре тога купио за 8,5 милиона фунти.
„Драго ми је због Газе што је прешао у Лацио, али то је као да ташти дате нов аутомобил да вози по ивици провалије“, рекао је тада Тери Венејблес.

У Лацију се није наиграо. Током трогодишњег живота у Риму имао је проблема са повредама (Неста му сломио ногу), килажом (Зоф му је рекао да мора да смрша чак 13 килограма), бројним окршајима са новинарима, једног је чак ударио, а другоме бацио микрофон. Био је омиљен код навијача, али не и код клупских функционера, поготово што је једном рекао „твоја ћерка има велике с..е“. Разлаз је уследио када није могао да издржи тиранију на тренинзима нама добро познатог бившег тренера Црвене звезде Здењека Земана.

Брзо је пронашао нови ангажман. У јулу 1995. године прешао је у Ренџерс за рекордних 4,3 милиона фунти (15.000 фунти недељна плата). У Глазгову се потпуно вратио у живот, одиграо је 105 утакмица, постигао 39 голова, освојио неколико трофеја, али никако није могао да контролише немиран дух. Једном приликом је судији, коме је претходно испао картон, показао жути, али то њему није било смешно па му је узвратио истом мером.

Уследиле су такође суспензије (пет мечева) због инцидента на Олд Фирм дербију са једним везистом Селтика, као и са њиховим навијачима када их је вређао имитирајући свирање флауте. Флаута је симбол лојалиста у Шкотској, док су навијачи Селтика католици. Гаскојн је остао читав, али кажњен је са 20.000 фунти, док су му из ИРА претили смрћу. Уз сталне проблеме са алкохолом Полицајци су увидели да је дошло време за разлаз.

СУЗЕ И ОДГОВОР ТАБЛОИДИМА

Гаскојн је био у центру пажње и током СП 1990. у Италији и ЕП 1996. године у Енглеској. Гурао је горди Албион све до полуфинала са Немцима, када је због једног грубог старта добио жути картон и то је значило да неће играти у евентуалном финалу. Камера га је зумирала, а цео свет је видео сузе које се сливају низ његове образе. Немци су преко пенала отишли даље. На Острву је заваладала Газаманија, снимио је песму „Фог он тхе Тyне“ са којом је доспео на другу позицију Топ 40 Велике Британије.

Гаскојн је четири године касније у Енглеској такође био прва виолина репрезентације, памти се његова прослава гола против Шкота када је легао на траву, а саиграчи га поливали водом алудирајући на поједине таблоиде, који су уз жестоке критике објавили његове фотографије, где се види да је мортус пијан.

Газа је написао три аутобиографије: „Газа: Моја прича“, „Бити Газа: Разговори са демонима“ и „Славе: Мој свет, фудбал и ја“.

Гаскојн се 1998. године вратио у Енглеску, али то више није био играч, већ алкохоличар који стално прави инциденте и постаје чест гост полицијских станица и рехабилитационих установа. Његова девиза је била да вода не ваља у ципелама, ни у колену, а камоли у стомаку.

„Знао сам пред меч да попијем девет брендија, нашмрчем се кокаина и све то залијем вином“, признао је једном приликом Гаскојн.

Први пут је без свести завршио у болници после 32 шатова вискија. Изашао је на своју руку после две недеље, иако је требало да остане минимум 28 дана.
„Уколико попијем још једно пиће, мислим да ћу завршити у сандуку“, рекао је Гаскојн.

Није вредело, алкохол и дрога су били на првом месту, па је после Евертона, Барнлија, Гансуа и Бостона окончао играчку каријеру 2004. године. Тада је потпуно могао да се посвети ономе што је највише волео. Покушао је да ради и као менаџер, међутим, нижеразредни Кетеринг Таун га је отпустио због - алкохола.

Изгубио је везу са стварношћу, па је често имао проблема са полицијом, привођен је због вожње у пијаном стању, поседовања кокаина, претио му је затвор и спас је поново потражио у лечењу.
“Данас сигурно не пијем, а за будућност не могу да гарантујем", рекао је Гаскојн приликом једног гоставања на телевизији.

Током рехабилитације наводно му је три пута стало срце, па су га некако враћали у живот. По изласку из установе наставио је по старом.

Његов агент Тери Бејкер је пре две године потражио помоћ.
“Неће сигурно да ми захвали за ово што ћу сада да кажем, али је њему потребна моментална помоћ. Не знам шта му се догодило од Божића када сам га видео последњи пут, али не изгледа добро. Сада схватам да је његов живот у сталној опасности. Он је алкохоличар, можда нико не може да му помогне... Не знам", завапио је Бејкер, а одазвали су се многи бивши саиграчи попут Гарија Линекера.

После тога једно време се није чуло о Гази, али прошле године је направио инцидент на једној метро станици, потом је пронађен пијан испред своје куће како се тетура са флашом џина и пуном кесом конзерви пива. Појавили су се полицајци и одвели га поново у болници на детоксикацију. До следећег пута, када ће вероватно опет дохватити пиће и викнути: „Живели“. Такав је Газа...