Анализа: Митро-гол, сад обрадуј Србе!

Митрогол - та чудна глава од 20.000.000 нам одавно није била потребнија! После дуго времена се не поставља питање који нападач ће истрчати у првој постави Орлова.

Фудбал 26.03.2015 | 22:40

Ретко када нешто у српском фудбалу иде нормалним и природним током. Поготово када је у питању репрезентација Србије. То што је Србија као независна држава играла на само једном великом такмичењу у последњих десет година је најбољи доказ какав амбијент је владао (влада?) око националног тима. Ретко када смо могли да на делу видимо најбољи тим. Зашто и због чијих интереса, то већ преазилази сферу спорта.

У таквим ситуацијама су се кола ломила на најбољима. Немања Видић је дигао руке. Немања Матић је морао да напусти репрезентацију како не би седео на клупи Мијаиловићу или Радовановићу и осталим албијим од себе. Адем Љајић је из фудбалски небитних разлога био протеран из националног тима. И Невен Суботић је побегао од тог незадравог амбијента. Један од оних који су трпели неправду је био и Александар Митровић.

Најталентованији нападач који се појавио у Србији у претходних десетак година није добио шансу какву је заслужио. Једна од позитивних особина селекторског манадата Синише Михајловића је била вера у младе фудбалере, међу којим је био и Митровић који је тада са 19 година дебитовао за Орлове у Белгији. Успон је био метеорски. За годину и кусур дана је прешао пут од наде Телеоптика до прве нападачке опције Орлова.

Митровић је у утакмици против Хрватске доказао да Србија коначно има шпица! Егзекутора који ће дати све што су раније промашивали Кежман, Жигић, Пантелић... Мало је недостајало да потпуно дотуче Хрвате на Маракани, али статива га је зауставила.
„Митровић је био најбољи играч на терену. Успевао је да задржи лопту и то је било кључно. Тај момак има све да буде европска звезда“, рекао је том приликом Жозе Мурињо.

У свакој фудбалској земљи би изјава Посебног била заповест да тај играч зазлужује третман као мало воде на длану. У Србији то није случај. Матић је раније био класичан пример колико „фудбалским оцима“ из ФСС није битан играч репрезентације. За време кратке селекторске епохе Љубинка Друловића, Митровић је и даље био опција број један. Таман смо се навикли да имамо „деветку“.

КАКО ДИК НИЈЕ ВИДЕО ОНО ШТО СВИ ВИДЕ

Упоредо са репрезентативном каријером, Митровић је корацима од седам миља газио у клупском фудбалу. За годину дана је „прешао игрицу“ у Партизану и прерастао „супер“ лигу. Са 19 година је на леђа натоварио бреме најскупљег појачања у историји Андерлехта и белгијског фудбала. И није се бунио. Пуцало је по његовима леђима са свих страна у Белгији. Чак и када би одиграо добро и дао гол, Белгијанци су тражили длаку у јакету. Критиковали су га разни медиокритети. Прозивали су га тобоже неки битни бивши голгетери који за целу каријеру нису дали голова колико он за две сезоне. Све је стоички издржао, зарадио надимак Митрогол и буквално натерао Белгијанце да га поштују.

Али, није га поштовао његов селектор. Дик Адвокат је ако ништа друго, а оно због третмана Митровића заслужио да спакује кофере и пре меча са Данском. Ничим изазвана јавна критика на Митровићев рачун приликом објављивања списка у Хајату, а потом и статус треће опције су показали да ће Холанђанин имати маћехински однос према најталентованијем српском нападачу. У оне „три и по“ утакмица на кормилу Србије, Адвокат је Митровића почастио са три мршава уласка са клупе и укупно 55 минута на терену. Више је веровао у пензионера из првенства које није погледао у животу. Како је Адвокат радио, тако му се и вратило... Нажалост, преко леђа Србије.

Митровић је посебна прича и из једног другог угла, незаобилазног када се помене репрезентација Србије. Менаџерског. Приче и теорије о утицају агената на састав националног тима Србије никада нису могле да буду потпуно одбачене. Митровић је један од ретких играча који није био члан ниједног великог менаџерског лобија. Иако је прошао Партизанову школу - једну од најбољих у Европи - која је увек под стриктном пажњом булументе менаџера. Просто је невероватно како је такав бисер промакао оку емисара оне једне агенције која је годинама имала тапију на све што вреди у Партизановој школи.

МЕНАЏЕРСКИ ПРЕВИД

Очигледно да Митровић никада није био планиран као велика прича и да се Партизану десио случајно. Данас се због тога сигурно чешу неки у Берлину или Холандији који под својим патронатом имају гро репрезентације Србије. Нису то очекивали од „ружног пачета“...

Орлови су много тога упрскали и дошли у ситуацију да се чупају у Португалу. А, терет очекивања ће највише пасти на леђа Александра Митровића. До сада је показао да може, али и да воли да игра када је под притиском. Са три врсна офанзивца из себе попут Тадића, Љајића и Марковића који ће га хранити квалитетним лоптама, Митровић може да оживи интересовање Срба за своју репрезентацију. Може та чудна глава која је у међу најбољима у Европи да помогне Србији и Радовану Ћурчићу.

Бројка од 20 голова у сезони је сасвим пристојна за нападача од којег се очекују голови. То је отприлике и бројка којом се у милионима евра данас процењује тржишна вредност Александра Митровића. Толико ће наредног лета морати да издвоје Њукасл, Свонси или остали заинтересовани клубови. Са Острва данас стижу најаве да ће Њукаслови емисари допутовати у Лисабон да виде Митрогола на делу још једном. Ту ће већ бити челници Бенфике и Порта који се дуго времена помињу као потенцијални купци српског голгетера, али чини се да су они своју шансу пропустили и да више не могу да парирају у надметању за Србина.