Видео анализа: Сјећања на Јанкове моменте: Родик, Федерер...

Важио је за момка који само повремено бљесне, затим се трансформисао у константног Топ 10 тенисера, а сада ће покушати да се врати у врх. Српски тенисер Јанко Типсаревић није играо још од новембра 2013. године, пуних 17 месеци, а на тениски терен вратиће се у Мајамију, у дублу са Новаком Ђоковићем.

Тенис 26.03.2015 | 00:00

Током каријере Типсаревић, својевремено познат као “Трилер Јанко“ и “Јанко Маратонац“, одиграо је много узбудљивих мечева – било је великих победа и несрећних пораза. Дуеле у пет сетова играо је 27 пута, уз завидан проценат успешности – 18 победа и девет пораза.

Јанко је до сада освојио четири титуле – у октобру 2011. године прво је у финалу у Куала Лумпуру савладао Маркоса Багдатиса, а у мечу за трофеј у Москви био је бољи од Виктора Троицког.

У јулу наредне године у финалу у Штутгарту победио је Хуана Монака, а последњи трофеј узео је у Ченају пре нешто више од две године – тада је добио Роберта Баутиста-Агута.

Ипак, ниједна од те четири победе не улази у круг Јанкових највећих победа ни најдраматичнијих мечева које је одиграо.

Новак Ђоковић често истиче да је освајање Дејвис купа веома утицало на његове будуће резултате, а и Типсаревић се после тога препородио и заиграо најбоље у својој каријери.

Те титуле не би било да Јанко није одиграо херојски у полуфиналу са Чешком – у петом мечу победио је Радека Штепанека у три сета, али прави подвиг направио је два дана раније. Тада је у Београдској арени савладао седмог играча планете, финалисту Вимблдона Томаша Бердиха са 7:5, 6:2, 2:6, 7:6 (7-5).

Било је то инспирисано издање Типсаревића, какво смо виђали и пре и посла тога, али по далекосежним последицама, то је можда и најзначајнија победа у његовој каријери. Тријумф срца после три часа и 38 минута дуге борбе којом је Типсаревић покварио Бердихов 25. рођендан.

Прву победу над неким од Топ 10 играча Јанко је извојевао над Фернандом Гонсалесом, тада шестим тенисером планете, на Вимблдону 2007. године. Чилеанац је водио са 5:2 у петом сету, али Типсаревић се није предао против фаворизованог ривала и успео је да слави са 6:3, 3:6, 6:3, 4:6, 8:6 за више од три и по часа игре.

Године 2008. Јанко је играо меч другог кола Вимблдона са шестим тенисером света Ендијем Родиком. Американац, човек са једним од најснажнијих сервиса у историји, тада је већ два пута био вицешампион на теренима Ол Ингланд Клаба, а годину дана касније биће надомак победе над Роџером Федерером у финалу.

Међутим, тог 26. јуна 2008. године Типсаревић је одиграо вероватно и најбољи меч у својој дотадашњој каријери – спасао је свих осам брејк лопти са којима се суочио и победио је Родика са 6:7 (5-7), 7:5, 6:4, 7:6 (7-4).

Јанко је тада имао сребрну шансу (да, сребрну, видећете после зашто) да се домогне Грен слем полуфинала, али ју је испустио – у трећем колу победио је Турсунова, али је у осмини финала изгубио од 94. играча света Рајнера Шитлера. Био је то меч у којем се догодила чувена свађа са судијом Кадером Ноунијем и у којем је имао проблема са оједом. Да је прошао као што је могао, у четвртфиналу би га чекао Арно Клемон.

Типсаревић тада још није био играч у каквог ће касније израсти, а једну од већих победа у каријери забележио је поново над Ендијем Родиком, и то недуго пред фамозни Дејвис куп који ће му послужити као одскочна даска ка самом врху.

Играо се УС опен 2010. године, а тада девети тенисер планете поново је наспрам себе имао надахнутог Србина – Јанко је играо као у трансу са основне линије, био је одличан и на мрежи, а меч је окончао са 66 винера и 30 неизнуђених грешака. Довољно да се савлада домаћи херој са 3:6, 7:5, 6:3, 7:6 (7-4).

“Рекао ми је: ’Човече, свака част, играо си одлично’. И додао је: ’Ако изгубиш рано, убићу те. Победио си ме на Вимблдону и ако изгубиш рано, има да те убијем“, пренео је Јанко новинарима Родикове речи на мрежи.

Типсаревић јесте у наредној рунди поклекао у мечу са Гаелом Монфисом, али то је била најава фантастичне 2011. године у којој је Јанко играо своје прво Грен слем четвртфинале, и то баш у Њујорку. Ипак, након што су Ђоковић и он поделили по тај брејк, Јанко се повредио и предао је меч када је губио са 2-1 у сетовима и 3:0 у трећем.

Година 2012. била је још успешнија, Типсаревић се пробио у Топ 10, а златну шансу за Грен слем полуфинале пропустио је на УС опену – у мечу са Давидом Ферером водио је са 4:1 у петом сету, имао је и 0:30 на сервис ривала, али је Шпанац преокренуо и славио са 6:3, 6:7 (5-7), 2:6, 6:3, 7:6 (7-4). То је вероватно био најбољи меч на УС опену те године. Најузбудљивији сигурно.

Од Ролан Гароса 2004. до Вимблдона 2013. године Роџер Федерер није поражен пре четвртфинала ни на једном од Грен слем турнира. Неколико пута био је на ивици елиминације, а један од ретких који су могли да се упишу у историју био је и Типсаревић.

Тада троструки шампион у Аустралији изашао је на оно што је већина тениских заљубљеника сматрала рутинским одрађивањем посла пред озбиљније битке. Међутим, Јанко је и тада био познат као играч којег ауторитети не плаше него инспиришу. У мечу који је трајао скоро четири и по сата Федерер је два пута губио, али је некако пронашао пут до тријумфа – 6:7 (5-7), 7:6 (7-1), 5:7, 6:1, 10:8.

То су мечеви по којима ће Јанко остати упамћен, али било је још великих тријумфа – укупно 15 победа над Топ 10 играчима, укључујући и две над првим тенисером света Новаком Ђоковићем, 2011. на завршном Мастерсу и годину дана касније у Мадриду на плавој шљаци.

У својој ризници Јанко има и тријумфе над Маријем, Блејком, Ферером, Монфисом... Осим четири трофеја и два Грен слем четвртфинала, Типсаревић је на турнирима из Мастерс 1000 серије још три пута стизао до полуфинала – у Канади (2011, 2012) и у Мадриду (2012).

Могао је и сада да каже “збогом“ – нико му не би замерио, не би ни сâм себи имао шта да пребаци, а већ је остварио богату каријеру. Ипак, иако ће у јуну напунити 31 годину, Јанко није желео да крене линијом мањег отпора – пред њим је дуг и захтеван пут повратка, али он неће одустати.

Срећно.