Све Дулетове серије на три побједе...

Партизановог тренера добили су само Обрадовић, Маљковић, Месина и Павличевић! Охрабрујући статистички подаци за црно-беле уочи полуфинала Јадранске лиге са Црвеном звездом.

Кошарка 24.03.2015 | 22:00

Кошаркаши Партизана поразом у Подгорици од Будућности заказали су дуел са Црвеном звездом у полуфиналној серији плеј-офа Јадранске лиге. Ова серија, вероватно најважнији окршај градских ривала у последњих 20 година, играће се први пут на три победе, а статистика и историја кажу да се у оваквим ситуацијама Душко Вујошевић сналази веома добро.

Трофејни 56-годишњи стручњак у досадашњој каријери, која траје од 1985, превалио је доста таквих серија преко главе, углавном на клупи црно-белих. Управо је његово искуство у односу на тренера ривала Дејана Радоњића нешто на шта добар део навијача базира наду и оптимизам пред полуфинале.

Било како било, стастика каже да је Вујошевић на клупи Партизана у 13 наврата славио, рачунајући такмичења у домаћем првенству и Евролиги, а једном му је то пошло за руком на клупи Гранаде у баражу за опстанак у АЦБ лиги у сезони 1989-90.

Мало је оних који су успели да у једној серији забележе три победе над Вујошевићевим екипама. У ствари, та "књига" засад спада на четири имена - Божидар Маљковић, Жељко Павличевић, Жељко Обрадовић и Еторе Месина.

Први пут то се десило у сезони 1988/89, када је Маљковић водио Југопластику. Сплићани су тад први пут постали прваци Европе, у финалу су славили са 3:0, с тим да су црно-бели због инцидената у другом мечу 28 секунди пре краја напустили терен, а одбили су да играју трећу утакмицу, па је тај меч службено регистрован.

У сезони 1990/91 екипа Партизана у финалу је изгубила од шампиона Европе, сплитског тима ПОП 84 (бивша Југопластика) са 3:0. Сплићане је тада водио Павличевић, имали су дрим тим предвођен Тонијем Кукочем.

Две сезоне касније Вујошевић се нашао на клупи Црвене звезде, а тада му је ривал у финалу плеј-офа првенства Југославије био баш Партизан, тада новопечени европски шампион, на чијој клупи је тада седео Жељко Обрадовић. Црно-бели су лако добили ту серију са 3:0.

Последњи који је савладао Вујошевићев Партизан у серији на три победио био је Месина са екипом ЦСКА у сезони 2008/2009, када је у четвртфиналу Евролиге славио са 3:0. Московљани су касније дошли до финала, где их је победио Панатинаикос, на челу са, погађате, Обрадовићем.

Са друге стране, само годину дана касније на истом месту, у Београдској арени, Партизан је у четвртфиналу Евролиге елиминисао Макаби из Тел Авива, укупним резултатом 3:1 и отишао на Фајнал фор у Паризу.

Једну од најтежих, али и највреднијих победа са 3:2 у серији Вујошевићев Партизан остварио је у финалу плеј-офа првенства Србије у сезони 2008/2009, када му је ривал била Црвена звезда предвођена Светиславом Пешићем. Претходно је у полуфиналу Партизан избацио Хемофарм укупним резулатом 3:1.

Слично је било и у сезонама 2012/13 и 2013/14, такође у финалима домаћег шампионата у којима је ривал Партизану била Црвена звезда, а црно-бели су у серијама добили са по 3:1. Оба пута на клупи црвено-белих седео је Дејан Радоњић.

У још два наврата Партизан је са Вујошевићем домаћи трофеј освајао против Црвене звезде у финалу. Пре девет година било је 3:0 за Партизан против Звезде коју је предводио Драган Шакота, а пре тога црно-бели су истим резултатом савладали подгоричку Будућност. Следеће сезоне Партизан је вечитом ривалу у финалу дозволио један тријумф у серији.

Вујошевић је са Партизаном два пута освајао је титуле шампиона Србије и против Хемофарма. Први пут то се десило 2008. године и тада су црно-бели победили са 3:1, а 2010. је било 3:0 уз тучу у другој утакмици финала и завршетка меча "3 на 3".

Још два пута је Хемофарм био "жртва" Партизана са Вујошевићем на клупи, али у дуелима за титулу тадашњег шампиона Србије и Црне Горе, како се држава тада звала. Оба пута су црно-бели са ривалом излазили на крај после четири утакмице.

Одмах по другом повратку Вујошевића на клупу Партизана, у сезони 2001/02, црно-бели су освојили титулу, победили су до тада три године неприкосновену Будућност са 3:0. И следеће сезоне није било дилеме, титула је остала у Хумској, а Партизан је тријумфовао против ФМП-а са максималним резултатом.