Sve Duletove serije na tri pobjede...

Partizanovog trenera dobili su samo Obradović, Maljković, Mesina i Pavličević! Ohrabrujući statistički podaci za crno-bele uoči polufinala Jadranske lige sa Crvenom zvezdom.

Košarka 24.03.2015 | 22:00

Košarkaši Partizana porazom u Podgorici od Budućnosti zakazali su duel sa Crvenom zvezdom u polufinalnoj seriji plej-ofa Jadranske lige. Ova serija, verovatno najvažniji okršaj gradskih rivala u poslednjih 20 godina, igraće se prvi put na tri pobede, a statistika i istorija kažu da se u ovakvim situacijama Duško Vujošević snalazi veoma dobro.

Trofejni 56-godišnji stručnjak u dosadašnjoj karijeri, koja traje od 1985, prevalio je dosta takvih serija preko glave, uglavnom na klupi crno-belih. Upravo je njegovo iskustvo u odnosu na trenera rivala Dejana Radonjića nešto na šta dobar deo navijača bazira nadu i optimizam pred polufinale.

Bilo kako bilo, stastika kaže da je Vujošević na klupi Partizana u 13 navrata slavio, računajući takmičenja u domaćem prvenstvu i Evroligi, a jednom mu je to pošlo za rukom na klupi Granade u baražu za opstanak u ACB ligi u sezoni 1989-90.

Malo je onih koji su uspeli da u jednoj seriji zabeleže tri pobede nad Vujoševićevim ekipama. U stvari, ta "knjiga" zasad spada na četiri imena - Božidar Maljković, Željko Pavličević, Željko Obradović i Etore Mesina.

Prvi put to se desilo u sezoni 1988/89, kada je Maljković vodio Jugoplastiku. Splićani su tad prvi put postali prvaci Evrope, u finalu su slavili sa 3:0, s tim da su crno-beli zbog incidenata u drugom meču 28 sekundi pre kraja napustili teren, a odbili su da igraju treću utakmicu, pa je taj meč službeno registrovan.

U sezoni 1990/91 ekipa Partizana u finalu je izgubila od šampiona Evrope, splitskog tima POP 84 (bivša Jugoplastika) sa 3:0. Splićane je tada vodio Pavličević, imali su drim tim predvođen Tonijem Kukočem.

Dve sezone kasnije Vujošević se našao na klupi Crvene zvezde, a tada mu je rival u finalu plej-ofa prvenstva Jugoslavije bio baš Partizan, tada novopečeni evropski šampion, na čijoj klupi je tada sedeo Željko Obradović. Crno-beli su lako dobili tu seriju sa 3:0.

Poslednji koji je savladao Vujoševićev Partizan u seriji na tri pobedio bio je Mesina sa ekipom CSKA u sezoni 2008/2009, kada je u četvrtfinalu Evrolige slavio sa 3:0. Moskovljani su kasnije došli do finala, gde ih je pobedio Panatinaikos, na čelu sa, pogađate, Obradovićem.

Sa druge strane, samo godinu dana kasnije na istom mestu, u Beogradskoj areni, Partizan je u četvrtfinalu Evrolige eliminisao Makabi iz Tel Aviva, ukupnim rezultatom 3:1 i otišao na Fajnal for u Parizu.

Jednu od najtežih, ali i najvrednijih pobeda sa 3:2 u seriji Vujoševićev Partizan ostvario je u finalu plej-ofa prvenstva Srbije u sezoni 2008/2009, kada mu je rival bila Crvena zvezda predvođena Svetislavom Pešićem. Prethodno je u polufinalu Partizan izbacio Hemofarm ukupnim rezulatom 3:1.

Slično je bilo i u sezonama 2012/13 i 2013/14, takođe u finalima domaćeg šampionata u kojima je rival Partizanu bila Crvena zvezda, a crno-beli su u serijama dobili sa po 3:1. Oba puta na klupi crveno-belih sedeo je Dejan Radonjić.

U još dva navrata Partizan je sa Vujoševićem domaći trofej osvajao protiv Crvene zvezde u finalu. Pre devet godina bilo je 3:0 za Partizan protiv Zvezde koju je predvodio Dragan Šakota, a pre toga crno-beli su istim rezultatom savladali podgoričku Budućnost. Sledeće sezone Partizan je večitom rivalu u finalu dozvolio jedan trijumf u seriji.

Vujošević je sa Partizanom dva puta osvajao je titule šampiona Srbije i protiv Hemofarma. Prvi put to se desilo 2008. godine i tada su crno-beli pobedili sa 3:1, a 2010. je bilo 3:0 uz tuču u drugoj utakmici finala i završetka meča "3 na 3".

Još dva puta je Hemofarm bio "žrtva" Partizana sa Vujoševićem na klupi, ali u duelima za titulu tadašnjeg šampiona Srbije i Crne Gore, kako se država tada zvala. Oba puta su crno-beli sa rivalom izlazili na kraj posle četiri utakmice.

Odmah po drugom povratku Vujoševića na klupu Partizana, u sezoni 2001/02, crno-beli su osvojili titulu, pobedili su do tada tri godine neprikosnovenu Budućnost sa 3:0. I sledeće sezone nije bilo dileme, titula je ostala u Humskoj, a Partizan je trijumfovao protiv FMP-a sa maksimalnim rezultatom.