Анализа: С каквим тимом ће Србија на Португалце?

Ћурчић мора да мења половину Адвокатовог тима! Нису баш сви Орлови у идеалној форми, али Ћурчић нема много простора за маневар. Парњак Матићу на средини терена и позиција на десном беку највеће дилеме.

Имао је Радован Ћурчић четири месеца да смисли чаробну формулу за Лисабон и деби у такмичарским мечевима на клупи репрезентације Србије. Прокрстарио је Европу уздуж и попреко, био је у Белгији, Италији, Немачкој, Енглеској, скенирао све потенцијалне кандидате за дрес Орлова и на крају пресекао са којом групом играча ће припремати победничку тактику за Португал.

Ћурчић је данас окупио пулене у Старој Пазови где ће у наредна четири дана имати увид у форму и спрему кандидата за вероватно и одлучујућу битку у квалификацијама за ЕП. Пред Ћурчићем је императив да се из Лисабона врати макар непоражен. Чак ни бод не значи да ће се шансе Орлова за пласман у Француску поправити значајније. Превише тога је изгубљено код Адвоката...

Оно што иде на руку Ћурчићу је да су повреде заобишле његове кандидате и да ће моћи да рачуна на скоро најјачи тим. Кажемо скоро јер би у репрезентацији био и Филип Ђорђевић да није доживео повреду колена. Повреда је ван строја избацила и Милана Бишевца, а због повреде руке на списку нема Здравка Кузмановића. Мада, питање је да ли би се везиста Интера и нашао на њему... Нема ни Јојића и Рајковића који су враћени у млађе репрезентативне селекције. Ћурчић није звао ни Адвокатову ударну иглу Данка Лазовића којем ни тада није било место на репрезентативном списку, а нови селектор је одлучио и да изостави Антонија Рукавину и Стефана Митровића. Што због конкуренције на позицији овог првог, што због форме овог другог.

И дошао је до списка од 23 фудбалера за дуел у Лисабону на којем је једино трећи голман Лукач представник домаћег шампионата. За разлику од Адвоката који је против Данске рачунао на само једног левог бека, Ћурчић се потрудио да за Португалце на свакој позицији има по двојицу фудбалера.

У односу на ону катастрофалну ноћ против Данаца, тим за Португалце ће сигурно претрпети бројне измене. Није искључено да више од половине стартне поставе буде промењено. Тројица ће сигурно изостати.

Најсигурније место у тиму има Владимир Стојковић с обзиром да је у овим квалификацијама једина светла тачка Орлова. Упркос чињеници да је Бркић стандардан у Каљарију, Стојковић не треба да се боји за место у тиму. Охрабрујуће је и што се налази у доброј форми с обзиром да је његов Макаби (осредња екипа у Изарелу) примио само шест голова на последњих десет мечева у националном шампионату.

Највише промена се очекује у последњој линији. Нема Бишевца и Митровића, али вратио се Настасић. Највећу главобољу за Ћурчића вероватно представља позиција десног бека, односно директан чувар Кристијана Роналда. Србија на том месту има једног од најбољих играча планете - Бранислава Ивановића. Али, како је Ћурчић у последње време умео да провуче између редова, капитен би могао да се пресели на позицију штопера. У репрезентацији је Ивановић често био принуђен на овакву прекоманду. У том случају, Душан Баста је најближи позицији десног бека. Што би могла да буде добра вест с обзиром у каквој је фирми Баста у последње време. Зацементиран је уз десну аут линију Лација који жари и пали Серијом А, а у последњем колу се уписао и у асистенте. Одавно Баста није био у бољој форми, а показао је да је универзалан играч пошто се врло лако снашао у Лацију са преласком из система 3-5-2 на позицију класичног десног бека у формацији са четири дефанзивца у линији.

Алтернативе за десну страну одбране су Ненад Томовић и Никола Максимовић. Томовић је у сличној ситуацији као Баста. Стандардан је у Фиорентини иако га Монтела повремено одмара у мање важним мечевима. Виолин стратег га користи као класичног десног бека када игра 4-4-2, али и и десног штопера у систему 3-5-2. Што се Максимовића тиче, он у последње време има нешто мању минутажу у Торину у односу на први део сезоне.

На позицији левог штопера нема дилеме. Ту ће заиграти Матија Настасић који је процветао у Шалкеу после голготе у првом делу сезоне код Мануела Пелегринија. Настасић се потпуно вратио у форму и представљаће значајно појачање за Орлове. Са Ивановићем чини више него ресепктабилан штоперски пар. Алтернатива за Настасића је Душко Тошић. На позицији левог бека је сигуран Александар Коларов, али проблем је што је он далеко од праве форме и све ређе добија прилику у Манчестер Ситију. Резерва Коларову је повратник Иван Обрадовић који је фудбалски оживео у Мехелену.

У везном реду ће такође бити промена. Недодирљив је Немања Матић, а ако Ћурчић остане веран формацији 4-2-3-1, дилему ће имати о Матићевом парњаку на средини терена. Немања Гудељ који је у одличној форми у АЗ Алкмару или Радосав Петровић који у репрезентацији пружа боље игре него у клупској каријери?

Гудељ је постигао сјајан гол против Грчке, али пре тога није оставио неки посебан утисак у дресу Орлова. Са друге стране, Петровић је тип играча какав више одговара тренерском профилу какав је Ћурчић. Такође, везиста Генчлербирлигија се добро слаже у тандему са Матићем, што се најбоље видело у Бразилу. Алтернатива је и Лука Миливојевић, али он у последње време није у доброј форми у Олимпијакосу и био је на мети критика због неких слабих издања.

Испред њих се очекују тројица офназивних фудбалера. На местима офанзивних везних фудбалера (или крила) најреалније је очекивати „Острвљане“ Лазара Марковића и Душана Тадића. Њих двојица се још уклапају у Премијер лигу и нису у пуној форми, али на махове су умели да подсете на блистава издања из Бенфике и Твентеа. Марковићу ће ово бити повратак у Лисабон на стадион Бенфике где је имао неке сјајне партије, па и из тог угла може да буде драгоцен Ћурчићу. Тадић у последње време не блиста у Саутемптону, али можда је коначно време да заигра боље у репрезентацији него у клубу, пошто је до сада био обрнут случај.

После дуго времена, из прве поставе би могао да испадне Зоран Тошић. Иако је код Адвоката био једна од ретких свелих тачака, долази у не баш најбољој форми с обзиром да је тек скоро изашао из повреде. Алтернатива на позицијама бочних офназиваца је и млади Филип Костић, али он има најмање шансе да се нађе у првих 11.

Двојица фудбалера конкуришу за позицију полушпица или „десетке“ у овом систему. Ваљда је коначно куцнуо час да Адем Љајић почне од првог минута и покаже зашто је најбољи иргач и стрелац Роме у овој сезони. Његова партија у репрезентацији се и предуго чека... Филип Ђуричић је на тој позицији оставио добар утисак у оном несрећном полувремену против Албаније, али далеко је од праве форме и игара које је пружао у Херенвену. Само три пута је био стартер у клубовима од почетка сезоне и чини се да би се Ћурчић коцкао уколико би му указао поверење пре него Љајићу.

И на крају, ту је место најистуренијег нападача, где не би смело да буде дилеме. Александар Митровић је један од најбољих младих нападача Европе, први је стрелац белгијског шампионата и Андерлехта, а цена му је скочила на 20.000.000 евра. Само у Србији је ваљда било могуће да такав играч буде резерва ветерану који је завршио у другој лиги Кине...

Ћурчић се до сада прославио као тренер дефанзивне оријентације, али како је сам тврдио извлачио је максимум од онога што је имао на располагању. Његова Србија у Лисабону вероватно неће кренути грлом у јагоде, али тотална дефанзива неће бити баш најсрећније решење. Уосталом ако је једна Албанија победила у Португалу, то је довољан аргумент Ћурчићу да и екипа која има Ивановића, Настасића, Коларова, Матића, Марковића, Митровића може да тријумфује у Лисабону.