Analiza: S kakvim timom će Srbija na Portugalce?

Ćurčić mora da menja polovinu Advokatovog tima! Nisu baš svi Orlovi u idealnoj formi, ali Ćurčić nema mnogo prostora za manevar. Parnjak Matiću na sredini terena i pozicija na desnom beku najveće dileme.

Imao je Radovan Ćurčić četiri meseca da smisli čarobnu formulu za Lisabon i debi u takmičarskim mečevima na klupi reprezentacije Srbije. Prokrstario je Evropu uzduž i popreko, bio je u Belgiji, Italiji, Nemačkoj, Engleskoj, skenirao sve potencijalne kandidate za dres Orlova i na kraju presekao sa kojom grupom igrača će pripremati pobedničku taktiku za Portugal.

Ćurčić je danas okupio pulene u Staroj Pazovi gde će u naredna četiri dana imati uvid u formu i spremu kandidata za verovatno i odlučujuću bitku u kvalifikacijama za EP. Pred Ćurčićem je imperativ da se iz Lisabona vrati makar neporažen. Čak ni bod ne znači da će se šanse Orlova za plasman u Francusku popraviti značajnije. Previše toga je izgubljeno kod Advokata...

Ono što ide na ruku Ćurčiću je da su povrede zaobišle njegove kandidate i da će moći da računa na skoro najjači tim. Kažemo skoro jer bi u reprezentaciji bio i Filip Đorđević da nije doživeo povredu kolena. Povreda je van stroja izbacila i Milana Biševca, a zbog povrede ruke na spisku nema Zdravka Kuzmanovića. Mada, pitanje je da li bi se vezista Intera i našao na njemu... Nema ni Jojića i Rajkovića koji su vraćeni u mlađe reprezentativne selekcije. Ćurčić nije zvao ni Advokatovu udarnu iglu Danka Lazovića kojem ni tada nije bilo mesto na reprezentativnom spisku, a novi selektor je odlučio i da izostavi Antonija Rukavinu i Stefana Mitrovića. Što zbog konkurencije na poziciji ovog prvog, što zbog forme ovog drugog.

I došao je do spiska od 23 fudbalera za duel u Lisabonu na kojem je jedino treći golman Lukač predstavnik domaćeg šampionata. Za razliku od Advokata koji je protiv Danske računao na samo jednog levog beka, Ćurčić se potrudio da za Portugalce na svakoj poziciji ima po dvojicu fudbalera.

U odnosu na onu katastrofalnu noć protiv Danaca, tim za Portugalce će sigurno pretrpeti brojne izmene. Nije isključeno da više od polovine startne postave bude promenjeno. Trojica će sigurno izostati.

Najsigurnije mesto u timu ima Vladimir Stojković s obzirom da je u ovim kvalifikacijama jedina svetla tačka Orlova. Uprkos činjenici da je Brkić standardan u Kaljariju, Stojković ne treba da se boji za mesto u timu. Ohrabrujuće je i što se nalazi u dobroj formi s obzirom da je njegov Makabi (osrednja ekipa u Izarelu) primio samo šest golova na poslednjih deset mečeva u nacionalnom šampionatu.

Najviše promena se očekuje u poslednjoj liniji. Nema Biševca i Mitrovića, ali vratio se Nastasić. Najveću glavobolju za Ćurčića verovatno predstavlja pozicija desnog beka, odnosno direktan čuvar Kristijana Ronalda. Srbija na tom mestu ima jednog od najboljih igrača planete - Branislava Ivanovića. Ali, kako je Ćurčić u poslednje vreme umeo da provuče između redova, kapiten bi mogao da se preseli na poziciju štopera. U reprezentaciji je Ivanović često bio prinuđen na ovakvu prekomandu. U tom slučaju, Dušan Basta je najbliži poziciji desnog beka. Što bi mogla da bude dobra vest s obzirom u kakvoj je firmi Basta u poslednje vreme. Zacementiran je uz desnu aut liniju Lacija koji žari i pali Serijom A, a u poslednjem kolu se upisao i u asistente. Odavno Basta nije bio u boljoj formi, a pokazao je da je univerzalan igrač pošto se vrlo lako snašao u Laciju sa prelaskom iz sistema 3-5-2 na poziciju klasičnog desnog beka u formaciji sa četiri defanzivca u liniji.

Alternative za desnu stranu odbrane su Nenad Tomović i Nikola Maksimović. Tomović je u sličnoj situaciji kao Basta. Standardan je u Fiorentini iako ga Montela povremeno odmara u manje važnim mečevima. Violin strateg ga koristi kao klasičnog desnog beka kada igra 4-4-2, ali i i desnog štopera u sistemu 3-5-2. Što se Maksimovića tiče, on u poslednje vreme ima nešto manju minutažu u Torinu u odnosu na prvi deo sezone.

Na poziciji levog štopera nema dileme. Tu će zaigrati Matija Nastasić koji je procvetao u Šalkeu posle golgote u prvom delu sezone kod Manuela Pelegrinija. Nastasić se potpuno vratio u formu i predstavljaće značajno pojačanje za Orlove. Sa Ivanovićem čini više nego resepktabilan štoperski par. Alternativa za Nastasića je Duško Tošić. Na poziciji levog beka je siguran Aleksandar Kolarov, ali problem je što je on daleko od prave forme i sve ređe dobija priliku u Mančester Sitiju. Rezerva Kolarovu je povratnik Ivan Obradović koji je fudbalski oživeo u Mehelenu.

U veznom redu će takođe biti promena. Nedodirljiv je Nemanja Matić, a ako Ćurčić ostane veran formaciji 4-2-3-1, dilemu će imati o Matićevom parnjaku na sredini terena. Nemanja Gudelj koji je u odličnoj formi u AZ Alkmaru ili Radosav Petrović koji u reprezentaciji pruža bolje igre nego u klupskoj karijeri?

Gudelj je postigao sjajan gol protiv Grčke, ali pre toga nije ostavio neki poseban utisak u dresu Orlova. Sa druge strane, Petrović je tip igrača kakav više odgovara trenerskom profilu kakav je Ćurčić. Takođe, vezista Genčlerbirligija se dobro slaže u tandemu sa Matićem, što se najbolje videlo u Brazilu. Alternativa je i Luka Milivojević, ali on u poslednje vreme nije u dobroj formi u Olimpijakosu i bio je na meti kritika zbog nekih slabih izdanja.

Ispred njih se očekuju trojica ofnazivnih fudbalera. Na mestima ofanzivnih veznih fudbalera (ili krila) najrealnije je očekivati „Ostrvljane“ Lazara Markovića i Dušana Tadića. Njih dvojica se još uklapaju u Premijer ligu i nisu u punoj formi, ali na mahove su umeli da podsete na blistava izdanja iz Benfike i Tventea. Markoviću će ovo biti povratak u Lisabon na stadion Benfike gde je imao neke sjajne partije, pa i iz tog ugla može da bude dragocen Ćurčiću. Tadić u poslednje vreme ne blista u Sautemptonu, ali možda je konačno vreme da zaigra bolje u reprezentaciji nego u klubu, pošto je do sada bio obrnut slučaj.

Posle dugo vremena, iz prve postave bi mogao da ispadne Zoran Tošić. Iako je kod Advokata bio jedna od retkih svelih tačaka, dolazi u ne baš najboljoj formi s obzirom da je tek skoro izašao iz povrede. Alternativa na pozicijama bočnih ofnazivaca je i mladi Filip Kostić, ali on ima najmanje šanse da se nađe u prvih 11.

Dvojica fudbalera konkurišu za poziciju polušpica ili „desetke“ u ovom sistemu. Valjda je konačno kucnuo čas da Adem Ljajić počne od prvog minuta i pokaže zašto je najbolji irgač i strelac Rome u ovoj sezoni. Njegova partija u reprezentaciji se i predugo čeka... Filip Đuričić je na toj poziciji ostavio dobar utisak u onom nesrećnom poluvremenu protiv Albanije, ali daleko je od prave forme i igara koje je pružao u Herenvenu. Samo tri puta je bio starter u klubovima od početka sezone i čini se da bi se Ćurčić kockao ukoliko bi mu ukazao poverenje pre nego Ljajiću.

I na kraju, tu je mesto najisturenijeg napadača, gde ne bi smelo da bude dileme. Aleksandar Mitrović je jedan od najboljih mladih napadača Evrope, prvi je strelac belgijskog šampionata i Anderlehta, a cena mu je skočila na 20.000.000 evra. Samo u Srbiji je valjda bilo moguće da takav igrač bude rezerva veteranu koji je završio u drugoj ligi Kine...

Ćurčić se do sada proslavio kao trener defanzivne orijentacije, ali kako je sam tvrdio izvlačio je maksimum od onoga što je imao na raspolaganju. Njegova Srbija u Lisabonu verovatno neće krenuti grlom u jagode, ali totalna defanziva neće biti baš najsrećnije rešenje. Uostalom ako je jedna Albanija pobedila u Portugalu, to je dovoljan argument Ćurčiću da i ekipa koja ima Ivanovića, Nastasića, Kolarova, Matića, Markovića, Mitrovića može da trijumfuje u Lisabonu.