Хаџић затражио опоравак у Србији

Хашко тужилаштво сутра треба да се изјасни о жалби бившег лидера Крајине. У жалби се наводи да Горан Хаџић тешко подноси хемотерапију, изнурен је и смршао.

Да ли ће се хашки оптуженик Горан Хаџић ускоро наћи на привременој слободи у Србији знаће се врло брзо, можда већ до следећег петка или, евентуално, оног тамо понедељка. Сутра истиче рок који је судско веће дало Тужилаштву да се изјасни о жалби Хаџићеве одбране. Они су се жалили на првостепену одбијајућу одлуку већа да бивши председник РСК буде привремено послат у Србију.

После тога, другостепено веће на челу са судијом Теодором Мероном, председником Трибунала, рећи ће коначну реч.

Судско веће донело је 13. марта одлуку којом је одбило Хаџићев захтев за привременим пуштањем из здравствених разлога, навевши да у Хагу има сву потребну и адекватну здравствену негу и да је под сталним лекарским надзором.

- У жалби на ту одлуку навели смо да не тражимо пуштање због самог лечења, већ ради опоравка од последица лечења хемотерапијом - каже за "Новости" Хаџићев бранилац Зоран Живановић. - Ова врста терапије увек има нуспојаве, као што су умор, губитак апетита и снаге, мршављење... И страни лекари, експерти, који су га прегледали, сложили су се да би му боравак код куће пријао ради опоравка. Горан Хаџић би, у случају да Веће одлучи да буде привремено пуштен, свакако морао да се врати до маја, када му почиње радио-терапија.

Бивши председник РСК је после хемотерапије доста исцрпљен, смршао, много спава и сасвим је јасно да у таквом стању не може квалитетно да се брани.

Да ли ће код доношења одлуке превагнути ови хуманитарни разлози, поред Теодора Мерона, одлучиће и чланови већа који су до сада судили у Међународном суду за Руанду.

Горану Хаџићу је у новембру дијагностификован тумор мозга у завршној фази. Одбрана је тражила у два наврата његово привремено пуштање на слободу, а додатне гаранције је дала и држава Србија.

У том захтеву одбране констатовано је да не постоји опасност од Хаџићевог бекства, јер би без лекарске неге себи додатно скратио живот.

Тужилаштво се ипак успротивило, образлажући то, између осталог, чињеницом да се бивши председник РСК није добровољно предао и да је седам година био у бекству.

Он је ухапшен на Фрушкој гори, 2011. године, и изручен Трибуналу по оптужници за почињене злочине против човечности у Хрватској и кршење права и обичаја рата 1991-1995.

Суђење му је почело у октобру 2012, а Тужилаштво је прошлог априла завршило изношење доказа. У јулу је почело извођење доказа одбране.

Напорне терапије

У захтеву суду за привремено пуштање Хаџића од 18. фебруара наведено је да пацијент у тако тешком здравственом стању просечно живи 17 месеци, а између 65 и 75 одсто њих умре у року од две године од постављене дијагнозе. Хаџићу је преписана хемотерапија, која га је јако изнурила и од које му је потребан опоравак, а у мају га чека МРИ скенер.

Извор: Новости