Зашто Срби постављају црне плоче на гробове?

„Уместо надгробног обележја у чијој основи увек треба да буде крст, стилизован на разне начине, Срби на гробљима постављају црне плоче које немају никакве везе за српском историјом и културом“ изјавио је данас председник удружења "Камен Србије" Зоран Ђајић.

Занимљивости 22.03.2015 | 09:04

"У последњих 50 година је постао тренд да се за надгробне споменике користе црне плоче, а то је нешто што се користи на католичким гробљима", рекао је Ђајић за Тањуг у Крагујевцу, где се данас завршава седми Међународни сајам камена "Стоне еxпо", чији је рганизатор удружење "Камен Србије".

Према речима Ђајића, разлог постављања црних плоча искључиво је финансијске природе. "Људи који се баве каменорезачким послом, који купују и продају камен нашем народу, они су те плоче увели. Плоча је јефтинија од исклесаног надгробног обележја, како се некада радило, и као што то данас раде само у Крушевцу", рекао је Ђајић.

То што сада имамо на већини гробаља, наглашава Ђајић, је нешто што је преузето од Италијана, али, не како треба.

"Италијани користе као вертикалну плочу, неку танку плочу, на којој пише име, а за покров користе плочу дебљине пет или осам како не би пукла. А, код нас, због пара, вертикала је дебља, а хоризонтални део је тањи, који врло често пуца услед временских услова. Све радимо наопако", каже Ђајић.

Он тврди да надгробних споменика који симболишу део историје и културе Срба, данас на гробљима има у промилима.

"Овог тренутка у Србији има 0,001 посто обележја које имају везе са нашом историјом и културом, све остало су црне вертикалне, хоризонталне плоче, које немају никакве везе са нама, као нацијом", рекао је Ђајић.

Он је навео да Србија има око 2.000 цртежа различитих надгробних споменика, у чијој основи је увек крст, а који се праве од камена пешцара и подсећа да је књигу о томе објавила Српска академија наука и уметности, као и да се та обележја могу видети у Музеју споменика у Неготину.

"Ако икога интересује, ако људи хоће уопште да размишљају ко смо и шта смо, и како да себе обележимо после нашег живота, нека виде ту књигу са различитим обележјима, у чијој основи је увек, исклесан крст. Има и разних флораних и зовљених мотива, али све је то у камену, и битно је да је основа крст око кога се сабирамо", навео је Ђајић.

Он је указао и на још једну појаву последњих пет деценија, а то су спомен обележја поред пута, где се, такође постављају плоче на којима је само нацртан крст.

"Србија је и раније имала те, такозване, "крајпуташе", али је на њима било исклесано нешто од обележја везано за те људе и за наук народу, да је неки јунак ту нешто некад урадио, и због тога се то место обележава, а не да је он ту страдао", рекао је Ђајић.

Извор: Б 92