Представљамо парове 1/4-финала ЛШ: Реал - Атлетико...

Прошле године би Рамос... Ове бруталних 4:0 на Калдерону! У шест сусрета у овој сезони Реал не зна за победу над Атлетиком. Али Лига шампиона је нешто сасвим друго...

Фудбал 21.03.2015 | 10:40

Мадрид поново подрхтава. Репризу прошлогодишњег финала Лиге шампиона вољом жреба овај пут ћемо гледати већ у борби за место међу четири најбоља. Кристијано Роналдо ће поново ударити на противника који га је последњих сезона тукао као што није умео нико други. Уосталом, ове сезоне Атлетико и Реал су одиграли већ четири меча. После четири је славо црвено-бели део шпанске престонице. Два пута није било победника. Реал се са сетом сећа оних 4:1 из Лисабона.

Али не треба сметнути с ума да је и тада био на конопцима. Дијего Годин је Јорганџије довео на праг епског тријумфа, али нам је Серхио Рамос одузео прилику да сведочимо реткој победи Давида против Голијата. Јер ма колико Атлетико последњих година малтретирао омраженог градског ривала зна се ко је ко у свету фудбала. Од Реала нема већег! Да није тако не би Серхио Рамос у 94. минуту донео Краљевском клубу продужетке које су потом решили Герет Бејл и Марсело да би их потом све бацило у сенку оно "ничим изазвано" Роналдово радовање због гола који ништа није значио.

Тек је ова нова сезона међутим показала колико је Роналдо у ствари имао повода за славље. У шест каснијих мечева Реал их је постигао свега четири. Атлетико чак 12. У тих 540 и кусур минута игре подељено је чак 52 жутих картона – скоро 5,8 по мечу. И ако се ишта може са сигурношћу тврдити пред нови мегдан љутих престоничких “бараба“ то је општа туча на терену. Уосталом, Атлетику је то једина шанса.

Или баш није тако? Последњи сусрет ова два тима представља својеврсни тестамент свега онога што је Дијего Симеоне урадио за клуб са Висенте Калдерона. Пре доласка Аргентинца на место тренера године су пролазиле, а навијачи Атлетика морали су да се после сваке утакмице са Реалом крију по замраченим ћошковима како би избегли провокације због још једне у низу бламажа. Тог 7. фебруара 2015. Јорганџије су Реалу очитале лекцију каквом се само ретки могу похалити.

Тачно 28 година чекали су црвено-бели на тако убедљиву победу. Али није чак ни резултат од 4:0 оно што је толико импресионирало. Била је то за Краљевића неподношљива лакоћа са којом су Симеонеови војници излазили на крај са много богатијим комшијама. Била је то утакмица у којој се Атлетико није рвао, већ је играо фудбал. И надиграо Реал како то ове сезоне нико није. Тијаго, Саул, Гризман, Манџукић... Понижени Краљ је доживео једну од већих срамота у последњих неколико година.

Проблем је међутим што у последње време ни Атлетико ни Реал не играју на очекиваном нивоу. Јорганџије су се додуше донекле "ишчупале" у надокнадивши гол заостатка у реваншу са Бајером, али далеко је то од тима који је прошле сезоне газио кога је видео, па му услед напада све боље Валенсије виси и директан пласман у Лигу шампиона. А шта тек рећи за Реал, који је себи дозволио да му Шалке да четири комада насред стадиона Сантјаго Бернабеу? Пре тога је изгубио у Баскији од Атлетик Билбаа, против Виљареала је узео само бод.

Атлетико му одавно не лежи. У Суперкупу на Бернабеу било је 1:1, у реваншу на Калдерону Марио Манџукић је погодио већ у другом минуту за 1:0 и пехар у витрини Јорганџија. У првом лигашком окршају на Реаловом буњишту Тијаго и Арда Туран су погађали за 2:1. У Купу је потом оживео Фернандо Торес. Раул Гарсија са пенала и Хозе Марија Хименез су истина донели Јорганџијама предност од 2:0 у првом мечу, али су два Ел Нињова гола у реваншу одбила атак Краљевског клуба – било је 2:2. За крај већ култних 4:0.

Али Лига шампиона је сасвим друга прича...