Писмо рукометашица: Док је Саша селектор - не играмо!

Андреа Лекић, Катарина Томашевић, Сања Дамњановић и Драгана Цвијић у заједничком писму обавестиле јавност да више неће играти за репрезентацију док је Саша Бошковић селектор.

Остали спортови 20.03.2015 | 08:20

Стигло је и писмо српских рукометашица, светских вицешампионски из 2013. године, Андреа Лекић, Катарина Томашевић, Сања Дамњановић и Драгана Цвијић, у којем су објасниле одлуку да се повуку из националне селекције све док је Саша Бошковић селектор.

"Имамо велику част да смо осам година рукометне репрезентативке Србије. Представљати своју земљу је највећа могућа привилегија у каријери и животу спортисте, и то није фраза. Најсрећније тренутке, минуте, сате и дане у каријери доживеле смо у дресу са државним грбом. Имале смо задовољство и срећу да их доживимо баш у нашој земљи и да их поделимо са нашим народом на путу ка освајању сребрне медаље на Светском првенству 2013. године у Београду.

Током година, дале смо много репрезентацији и добиле још више. Сатисфакција је неизмерна и зато се никада нисмо штеделе ни чувале у најдражем дресу. Због репрезентације и за репрезентацију смо играле повредјене, ризиковале погоршање повреда и кршиле забране лекара. Не жалимо, опет би урадиле исто.

Одлука коју смо тешка срца и хладне главе сада донеле, нама је најтежа. И најболнија.

Упознајемо јавност са нашом дефинитивном одлуком да у овим околностима, док је селектор Саша Бошковић, не можемо да наставимо да играмо за репрезентацију. На путу нашој спремности да будемо на располагању нашој земљи, стоји, овај пут нама непремостива препрека. Сачуваћемо опште достојанство и нећемо улазити у детаље, нити их износити у јавност. Свако ко је део једног колектива сигурно је био у ситуацији да се безусловно преда и подреди себе заједничком циљу. Урадиле смо то безброј пута. Репрезентација изнад свега. Преко ледја и главе смо пребациле много терета и проблема, скривајући и камуфлирајући главни проблем. Водјење са клупе. Дебакл на Европском првенству је кап која је прелила чашу и показала да на тај начин више не можемо. У јуну нас очекују изузетно тешке квалификационе утакмице за одлазак на Светско првенство са репрезентацијом Румуније. Времена за припрему је све мање, ова недеља је била последње окупљање пре тих мечева, а ми не можемо више са истим и једнако празним оружјем у тако неизвесну битку. Треба нам и ново оружје, и нова муниција.

Дрес репрезентације смо увек поносно облачиле. Заслуживале смо га сталним залагањем, максималним приступом и пожртвовањем. Не заслужујемо да будемо у овој позицији. Не заслужујемо ни да помислимо, а не изговоримо да не можемо више да радимо све оно што најбоље знамо, највише волимо и у чему највише уживамо. Свесне смо да нисмо у позицији да постављамо никакве услове и тражимо промене у водјењу, али заиста смо дошле до краја и даље не можемо. Нисмо машине, имамо емоције, и просто, људски, кажемо да овако не можемо. Ни даље, ни више.

Још једном понављамо, није да нећемо, није да не желимо да играмо. Зато нека нико не помишља да нас стави у тај контекст. Желимо и хоћемо, али у овим околностима не можемо.

Ми нашу земљу, наш народ, грб, химну, заставу и дрес, волимо више од себе. Наше породице, пријатељи и навијачи чије смо поверење задужили и заслужили односом, приступом и борбом на терену за осам година у дресу репрезентације, разумеће нашу одлуку. Молимо јавност да учини исто. Нама је у овој ситуацији најтеже.

Хвала на разумевању.

Нашу одлуку смо лично саопштиле председнику Рукометног Савеза Србије, Велимиру Марјановићу, затим селектору Саши Бошковићу заједно са стручним штабом и репрезентативкама. Репрезентација нам је одувек била у првом плану и искрено верујемо да ћемо у наредном периоду заједно са руководством Рукометног Савеза Србије пронаћи решење за ову ситуацију и наставити да бранимо боје наше земље.

Захваљујемо медијима и свим редакцијама на досадашњој максимално коректној сарадњи. Молимо да се саопштење пренесе у целини, без извлачења реченица из контекста. Нећемо се више оглашавати овим поводом ни давати појединачне изјаве. Много нам је тешко, разумите нас.

Хвала још једном.

Спортски поздрав,

Андреа Лекић, Катарина Томашевић, Сања Дамњановић и Драгана Цвијић"