У Калчу су 90-те поново у моди!

Момци који су рођени у време залтних година италијанског фудбала попут Погбе или Дибале, Андерсона, ускоро ће кренути путевима Тијага Силве, Пастореа, Каванија... И опет ће највећи губитник бити Италија!

Фудбал 19.03.2015 | 08:20

Биле су то златне године италијанског фудбала. Без претеривања, најјаче лиге коју је свет видео. Практично све што вреди у светском фудбалу деведесетих година прошло је кроз Серију А. Довољно је рећи да су од 1990. године, па до данас сви освајачи Златне лопте осим Мајкла Овена, Кристијана Роналда и Леа Месија, прошли у неком тренутку кроз Серију А. Неки су Златну лопту зарадили на Апенинима попут Матеуса, Ван Бастена, Бађа, Вее, неки су доведени као најбољи на свету попут Папена, Стоичкова, Роналда, неки су дошли пред крај каријера попут Фига или Роналдиња. Деведесетих и почетком овог века у Италији је била страшна концентрација фудбалских мајстора.

Ипак, пропаст великих фамилија и компанија, слаб рад са млађим категоријама (не искачу више Неста, Тоти, Малдини, Дел Пјеро, Канаваро, Вијери, Буфон, Инзаги...) условили су пад Серије А, а актуелна економска криза у Италији дотукла је некада најбољу лигу на свету.

Клубови са Чизме више не могу да парирају остатку фудбалске елите (осим донекле Јувентус), осуђени су да сакупљају оно што је другима вишак (Салах, Менез, Мората...), а једини излаз им је скаутинг који још функцкионише добро и чини живом Серију А. Из те мреже ловаца на таленте, захваљујући тим превејаним лисицама у директорским фотељама, италијански клубови успевају да нањушкају оно што Манчестер јунајтед, ПСЖ или Реал Мадрид не умеју. И тако црпе снагу и квалитет. Издвоје неки пристојан новац, афирмиишу те младе играче и на крају дођу у неминовну ситуацију да морају да их продају. Тијаго Силва је био најбољи пример. Иако није дошао у Милан као неко чудо од детета, већ као 25-годишњак, није био велика фаца и иза себе је имао епизоде у Порту и московском Динаму где су га лако прецртали.

Носталгичари за италијанским фудбалом са сетом ће замишљати каква би данас била Серија А да су клубови на Апенинима успевали да задрже момке попут Силве, Алексиса Санчеза, Езекијела Лавеција, Мехдија Бенатије, Маркињоса, Стевана Јоветића, Александра Коларова, Хавијера Пастореа, Ерика Ламеле, Хуана Квадрада... Сви они су као таленти слетели на Апенине, а са њих отишли као звезде у богатије и атрактивније средине и напунили џепове. Истина, било је и примера који се нису прославили попут Аквиланија, Гастона Рамиреза, недавно Ћерћија, сада и Имобилеа... Али, много је више оних који су постали капитал најбогатијих европских клубова.

Сада се у Италији опет појавила плејада играча који су експлодирали и залудели фудбалску Европу. Поготово у овој сезони. Углавном су рођени у време када су Чизмом харали Бађо, Савићевић, Вијали... Али, како ствари стоје, ни они се неће дуго задржати. Ово је можда и последња сезона у којој ће публила од Палерма до Бергама, од Торина до Удина, моћи да ужива у мајсторијама Погбе, Дибале, Андерсона, Ковачића, Икардија...

Постоје најаве да ће богати Шпанци, Енглези, Немци и Французи следећег лета похарати ризницу са драгуљима Серије А. Прилика да се подсетимо ко би од тих драгуља могао да буде зведа наредног прелазног рока...
------------------------------------------------------------------
ПОЛ ПОГБА (Јувентус)

Момак којег је Манчестер јунајтед тако лако испустио, експлодирао је у Јувентусу. Ако постоји фудбалер у Европи који би у наредном периоду могао да прекине доминацију Кристијана Роналда и Леа Месија онда је то Пол Погба. У првој сезони се полако уклапао и најавио велике ствари. У другој је већ постао носилац игре, а у овој је играч који вуче Јувентус попут локомотиве. Поређења са славним земљацима Платинијем и Зиданом који су одушевљавали Јувентине неминовна су. Уз додатак да Погбу неки виде као микс Зидана и Вијере. Као комплетног играча којем једноставно ништа не фали. Поготово су застрашујуће прогнозе које кажу се Погбини лимити не виде. Јувентус је одолео прошлог лета, показао снагу, али биће ђаволски тешко да то уради и на крају ове сезоне. Олакшавајућа околност је што Погба не делује претерано заинтересован да јури уговор са осам цифара, самокритичан је и једино што га занима је да настави да напредује. Ако је Реал Мадрид платио Бејла око 90.000.000 евра, не постоји ниједан разлог да следећег лета тај исти Реал на сто не истресе суму од девет цифара за Погбу.

ФЕЛИПЕ АНДЕРСОН (Лацио)

Дебитанстка сезона Нејмаровог другара у Лацију није прошла славно, али је у актуелној лансирао себе у сазвежђе тренутно најатрактивнијих младих фудбалера Европе. Фелипе Андерсон је Бразилац какав се дуго чекао. После Вилијана, Хулка, Фернанда, Фернандиња и свих тих играча који у себи немају гене фудбалске самбе, појавио се неко ко би уз Нејмара могао да врати сјај бразилском фудбалу. Са сваким оним продором, трком, голом и асистенцијом у Лацију, расте и цена младог Бразилца. Римљани имају златну коку за коју ће се отимати богатији клубови. Ван граница Италије, јер на Апенинима тешко да постоји клуб који може себи да приушти Андерсона. Већ сада се спекулише да бразилски чаробњак неће отићи за мање од 30.000.000 евра.

ПАУЛО ДИБАЛА (Палермо)

Као што је Сицилија некада била лансирна рампа за Хавијера „Ел Флака“ Пастореа, са Острва у Медитерану данас ка звездама лети још један Гаучос. Име му је Пауло Дибала и важи за једног од најатрактивнијих младих нападача Европе. Арсенал, Борусија, Дортмунд, Челси, Пари Сен Жермен и остали су већ бацили пипке по признању Палермовог председника Зампаринија. Први човек Силицијанаца каже да би волео да играч заврши у Јувентусу, а Дибала поручује да би пливао до Барселоне само да заигра уз раме са Месијем. Цена је око 40.000.000, па ко воли нек изволи...

МАУРО ИКАРДИ (Интер)

Много је оних који га не воле, није пример спортсите и фер-плеја, али му се знање и убитачан голгетерски инстинкт не могу оспорити. Уз Дибалу и Лусијана Вијета из Виљареала предводник је нове генерације аргентинских „убица голмана“. После оне генерације са Батистутом, Креспом, Клаудијом Лопезом, па ове актуелне са Месијем, Тевезом, Игуаином, Агуером... Гаучоси ће опет имати моћан напад. Икарди је прошао кроз ходнике Барсине академије, али је афирмацију стекао на Чизми. Прво у Сампдорији, потом и у Интеру где је постао ударна игла. Манчестер Сити, Атлетико Мадрид и Ливерпул мотре на њега, Интер гласно поручује да Маурито није на продају, али ако на Меацу стигне чек од 40.000.000 евра, можемо очекивати Икардијево „адио белла Италиа“.

МАТЕО КОВАЧИЋ (Интер)

Иако у Интеру још није достигао ниво какав му се предвиђа од када је заиграо у загребачком Динаму, Матео Ковачић важи за бисер и аутентичног плејмејкера каквих је мало у Европи. Постоје неке гласине да је Хрват тиха патња Барселоне која је покушавала да га доведе у неколико наврата и сигурно ће покушати још који пут. У последње време се све чешће помиње и Арсенал јер Венгер у Ковачићу наводно види новог Сеска Фабрегаса. У Интеру за сада не успевају да искористе Ковачића како би требало, али то за њих није никаво чудо. Нису умели да искористе ни играче попут Пирла или Седорфа.
------------------------------------------------------------------
Поред петорице младића који би могли да запале фудбалску пијацу наредног лета, Серија А има још неколико имена која су засијала у овој и претходној сезони. Ториновог десног бека Бруна Переза пореде са славним земљацима Мајконом и Алвесом. Палермов плејмејкер Хавијер Васкез подсећа на Пастореа, један је од најбољих играча у лиги ове сезоне и неће бити чудо ако за двадесетак милиона евра наредног лета напусти Италију. Ђеновин голман Матија Перин је један од најталанетованијих голмана у Европи, Бајерн је раније покушавао да га доведе, Ливерпул се сада најчешће помиње као потенцијална дестинација. Ту је и Доменико Берарди из Сасуола који има отворен пута да се врати у Јувентус, али се то вероватно неће десити у скорије време због паклене конкуренције у нападу Старе даме. И о њему Венгер има високо мишљење. Као и Јирген Клоп.