Штедише Љубљанске банке ближе исплати

Влада Словеније до 16. јула предложиће закон којим ће бити дефинисано на који начин ће бити исплаћен дуг штедишама Љубљанске банке, што значи да су и бх штедише, које потражују око 250 милиона марака, ближе исплати.

Регион 18.03.2015 | 10:15

Да је овај закон у припреми потврдила је и Ана Полак-Петрич, висока представница Словеније за сукцесију бивше државе, која је истакла да ће закон бити у складу са захтјевима Вијећа ЕУ, односно пресуде Великог вијећа Европског суда за људска права, који је пресудио у корист штедиша из БиХ, али та пресуда се аутоматски односила и на све остале штедише из држава бивше Југославије.

"Штедише из БиХ потражују око 250 милиона марака и послије 23 године потраживања очекују да добију свој новац. Све зависи на који начин ће Словенија предложити да врати те дугове, али шта је - ту је. Пресуда је таква каква јесте и нећемо имати могућност да било шта промијенимо. Њихов закон који предложе мора испоштовати пресуду Суда у Стразбуру, а та пресуда каже да се штедња треба вратити", рекла је јуче Амила Омерсофтић, предсједница Управног одбора Удружења за заштиту девизних штедиша у БиХ.

Подсјећамо, у јулу прошле године Суд у Стразбуру донио је коначну пресуду у предмету "Алишић и други против БиХ, Хрватске, Србије, Словеније и Македоније", по којој је Словенија одговорна за поврат старе девизне штедње штедишама Љубљанске банке, изван Словеније.
Такође, истом пресудом Србија је одговорна за поврат такве штедње штедишама Инвест банке ван Србије и такође до 16. јула мора предложити закон, односно на који начин планира извршити поврат те штедње.

Иако је пресуда донесена, још није познато на који начин ће Словенија исплатити стару девизну штедњу, као ни то колико ће признати камата на ту штедњу. Словенија је спремна да то буде шест одсто, односно да призна камате само за посљедње двије године, што је за штедише неприхватљиво.

Такође, непознато је на који начин и по основу које документације ће се вршити верификација те штедње, што штедише у БиХ сматрају да може бити главна препрека да се дође до новца.

"Пуно је ту још непознаница и остаје нам да, кад смо чекали 23 године, сачекамо још мало и видимо шта ће они предложити", казала је Омерсофтићева.

Проблеми у вези са штедњом започели су деведесетих година, када је тадашња Љубљанска банка затворила пословнице у БиХ, а након тога ликвидирала ту банку и сву имовину пренијела на Нову љубљанску банку, а обавезе оставила на рачуну Љубљанске банке.

Борба за штедњу у Љубљанској банци започела је 1997. године и то пред словеначким судовима, међутим недуго након тога донесен је закон којим се такви поступци проглашавају незаконитим и Република Словенија се у њима проглашава ненадлежном.

(Независне)