Батистута: Возио је ''Југића'', а сад је каубој!

Навршило се тачно десет година откако је легендарни аргентински фудбалер Габријел Омар Батистута "окачио копачке о клин". Никад није био роб фудбала, а због болова је чак хтео да му ампутирају ногу.

Легенда је аргентинског фудбала, Бокје јуниорс, Фиорентине. У Фиренци су му навијачи направили споменик. А у Србији је био и у филму. Као тема.

- "И шта вози Батистута?".

- "Шта мислиш?".

- "Па, не знам, ферари...".

- "Југо!".

- "Не се**!".

- "Види, човека! Свега ми! Југо 65А, црни кабрио, ја му лично довезао из Крагујевца. Скроман дечко, шаље све паре кеви".

Ово је дијалог два лика из култног филма из 2004. године "Кад порастем бићу кенгур". Филм је, дакле, настао годину дана пре него што ће Габријел Омар Батистута отићи у фудбалску пензију.

"Батигол" је надимак који је дугокоси Аргентинац добио током богате каријере.

А он, замислите, као клинац није ни хтео да се бави фудбалом, више је волео кошарку. Али, све се променило 1978. године, када је Аргентина као домаћин Светског првенства, у оном чувеном финалу, победила Холандију и постала светски првак. Тада деветогодишњи Батистута је променио мишљење - постаће фудбалер због свог идола Марија Кемпеса, који је имао надимак "Ел Матадор".

Батистута је фудбал почео да учи у локалном клубу Групо Алегрија, а потом је прешао у Платенсе. У мечу против Њувел олд бојса, Батистута је постигао два гола. Тај меч му је променио живот или боље рећи одредио му фудбалску каријеру. Запазио га је Марсело Бијелса, а потом је, 1988. године, потписао први професионални уговор за клуб Розарио.

Почеци му нису били лаки. Одвојеност од куће, породице, девојке, одразило се на Батистуту. Није успео да се наметне, прилагоди, па је прослеђен нижелигашу Депортиво Италијана из Буенос Ајреса. У њему се Батистута добро снашао, учествовао је са тимом на турниру у Италији, надавао се голова.

То је била препорука да га 1989. године узме велика Ривер Плата. Био је одличан у полусезони, дао је чак 17 голова, али све се променило доласком новог тренера - Данијела Пасареле, легендарног фудбалера који је са аргентинском репрезентацијом био првак света баш те 1978. године.

Пасарела није волео Батистуту за кога је знао да каже: "Кад Батистута пронађе тим који ће бити способан да игра заједно са њим, тад ће већ бити мртав''.

Али, као што се својевремено Ћиро Блажевић ујео за језик због Роберта Просинечког и оне изјаве о томе како ће да поједе диплому ако Просинечки постане фудбалер, тако је и Пасарелу демантовао живот. Тачније, љути ривал - Бока јуниорс.

Бока је ангажовала Батистуту, који се ту потпуно пронашао. А још кад је за тренера дошао Уругвајац Оскар Табарез, Батистута почео да крчи пут ка ономе што ће данас бити - легенда. Батигол" је добио дрес са бројем девет, почео је да решета. Био је први стрелац тима, а његови голови били су пресудни у борби за титулу.
После је све ишло својим током. Батистута је позван у репрезентацију, а игре на Купа Америка 1991. године импресионирале су председника Фиорентине, који је чврсто решио: "Овога ћу да доведем по сваку цену!".

У дебитансткој сезони за Фиорентину дао је 13 голова, а следеће године, иако је он и даље био пуцачки расположен "љубичасти" су се преселили у Другу лигу. Међутим, Фиорентина се експресно вратила у Серију А, а Батистута је добио статус божанства. Добио је и споменик усред Фиренце!

За девет година играња у Фиорентини имао је 268 наступа и дао је чак 169 голова! Почетком новог миленијума, тачније 2000. године преселио се у Рим, где је у тандему са Франческом Тотијем - харао. Рома је освојила "дуплу круну".

Батистута је и данас најбољи стрелац у историји Аргентине - у 78 наступа дао је 56 голова. Бразилац Пеле га је 2004. године прогласио једним од најбољих живих играча на свету.

Од фудбала се опростио 2005. године у дресу Ал Арабија, а претходно је наступао за Интер, Рому, Фиорентину, Боку Јуниорс, Ривер Плату.

Дугокоси Аргентинац је био све, само не обичан фудбалер. И у изјавама је одскакао. А све је запањио када је аргентинским медијима говорио да фудбал, уствари, и не воли баш много.
"На фудбал гледам искључиво као посао. Ретко кад погледам неку утакмицу. Много више волим да ставим ранац на леђа и са својом девојком да одем на излет у природу''.

Када је завршио играчку каријеру, говорио је и о томе како је због болова био на ивици лудила.

"Толико је било неиздржљиво да ноћима нисам могао да спавам. Бол ме је уништавала, чак сам тражио од доктора да ми ампутира ногу. Срећом, рекао ми је да сам луд", испричао је једном "Батигол".

Знате ли чиме се данас бави Батистута?

Опробао се у полу и у голфу, а према писању аргентинских медија, купио је велики ранч и бави се сточарством.