Пеђа: У Европи сам желео да играм само за један клуб!

Прослављени ас посетио Грчку као амбасадор НБА лиге и открио како је својевремено одбио понуду Панатинаикоса.

Кошарка 17.03.2015 | 18:40

Пеђа Стојаковић је уткао своје име у неке од највећих успеха у историји наше кошарке као члан репрезентације која се окитила титулом светског и европског првака. Пет година је носио дрес националног тима, али у нашој клупској кошарци се није дуго задржао. Као јуниор је две године био члан Црвене звезде, после чега се преселио у ПАОК где је почео да гради велику каријеру. Из Солуна је отишао у Америку, а остало је историја…

Данас је Стојаковић амбасадор НБА лиге, путује широм света и пропагира интересе најјаче лиге света. Ових дана је допутовао у Грчку где је дочекан као велика звезда. Грци му не заборављају игре у дресу ПАОК и увек му поклањају много пажње.

У разговору са грчким медијима је открио колико је захвалан клубу из Солуна и како је одбио понуду Панатинаикоса…
“Везан сам за ПАОК. Не могу да заборавим период у овом клубу и све оно што су ми пружили клуб и навијачи. Нисам могао да будем хладан и да се понашам као суви професионалац. Увек сам причао са саиграчима и разговарали смо о томе да је ПАОК најбољи клуб у Европи и да би напустили клуб само због НБА лиге. Нисам могао себе да замислим у било ком другом клубу на Старом континенту, иако сам имао понуду Панатинаикоса пред сам одлазак у Америку. Живео сам дуго у Солуну и заиста сам имао среће да ме људи заволе и да ја заволим град. И данас то носим у себи“, рекао је Стојаковић.

За прве године у НБА лиги каже да да су биле тешке, али да је поуке извлачио из грешака.
“Током првих неколико сезона скоро уопште нисам спавао. Било је дана када сам жалио што сам дошао тамо, јер ствари нису ишле онако како сам замишљао. На крају сам ипак угледао светло на крају тунела. Користио сам сваку прилику тако да су видели да могу да се ослоне на мене. Две године касније, био сам у животној форми. Можда ће вам звучати чудно, али будног су ме ноћу држале лоше ствари, а не добре. Увек су ми кроз главу у тим тренуцима пролазили промашени шутеви, грешке које сам правио“, присетио се Стојаковић у разговору за грчке медије.

Да ли сте могли да играте још и да потпишете још један добар уговор?
“Поносан сам на своју каријеру. Као спортиста увек сам био себичан, али на добар начин. Увек сам пред себе стављао високе циљеве и желео сам да напредујем. Иако је било понуда из НБА и Европе, хтео сам да завршим каријеру онако како сам замислио. Нисам желео да се повучем пузећи. Знате, сматрам да ако вас неко плаћа, ваше игре морају да буду сразмерне тој плати. Нисам хтео да варам људе и да користим своје име да бих зарадио новац“

Шта вам недостаје од када сте се пензионисали?
“Неколико ствари. Највише ми недостаје то што сам се тада осећао корисно, имао сам осећај да нешто стварам. Не достаје ми рад, пријатељи и начин живота који сам живео 20 година. Када сам престао да играм кошарку осетио сам да губим тло под ногама, као да ми је неко украо оно што највише волим. Међутим, навикао сам да се осећам пријатно и да се понашам спонтано на терену, а то нисам могао у последње две-три године због силних повреда“, открио је Стојаковић.