Маша се смије, а ми смо још у страху!

Отац двогодишње девојчице коју су полицајци спасли из руку киднапера: Стално гледам да ме неко не прати. Не знам како ћемо поново нормално живети.

Киднапери су моју Машу комплетно пресвукли. Само су остале пелене. Од чарапица до јакне. И што је чудно, величина јој је потпуно одговарала. Чак су јој везали и репиће. Кад сам је узео из аута отмичара, до Београда није проговорила ни реч. Била је уплашена и узнемирена, без обзира на то што сам био поред ње. Опустила се тек у станици београдске полиције.

Овако за "Новости" узбуђено прича Дамир Пренковић, отац у петак киднаповане па спасене девојчице, кога смо у суботу затекли са ћерком и супругом Мирјаном, која се лавовски борила да спасе своје дете.

- Не постоји страшнији осећај - прича Дамир. - Тих неколико сати заиста је било ужасно. Маша је сада добро, то је најбитније. Игра се и весела је. Ми је не питамо ништа. Мала је, надам се да ће све то заборавити, да се неће сећати и да јој неће остати траума. Супруга и ја, кад се врате слике тог ужаса, одемо у другу собу, исплачемо се и вратимо назад код Маше.

Дамир прича да је у суботу ујутро ишао у продавницу и да се све време освртао да ли је иза њега неко или сумњиви аутомобил. Страх се увукао у ову трочлану породицу.

- Не знам како ћемо се вратити нормалном животу, без те параноје и страхова - прича Дамир. - Супруга која је јака и присебна жена, затражила је да се преселимо. Она више не може да прође том улицом, да оде до продавнице... Не знам како да Машу изведемо макар до парка.

Двогодишња девојчица била је права сензација у београдској полицији. Када је отац унео у станицу, сви су потрчали према њој не скривајући радост и одушевљење. Дали су јој да једе и пије...

- Чак су јој укључили и цртаћ, "Пепа прасе", тада је мало живнула - каже Дамир. - У станици смо је пресвукли у њену гардеробу, коју је донела моја сестра. Једва сам успео да је обучем, јер се отимала. Мора да су је отмичари пресвлачили на силу и престрашили.

Породица Пренковић у овом тренутку не може да објасни зашто се њихово дете нашло на мети отмичара.

- Размишљао сам да ли је неко наручио отмицу мог детета... Зашто? Да ли ће тражити откуп? Само су се ређала питања без одговора - препричава Дамир пакао кроз који је прошла његова породица. - Ништа ми није било јасно. Нисмо богати, живимо као подстанари, пристојним животом. На послу нисам имао проблема да би то могло да проузрокује киднаповање.

Највећу помоћ полицији у потрази за отмичарима дала је мајка Мирјана, која је, срећом, у једном од најтежих тренутака у животу, била трезвена.

- Мирјана је запазила доста детаља - каже Дамир. - Од румунских таблица, марке аутомобила, боје... Прецизно је описала жену која је била за воланом. Позвала је полицију и мене.

НЕМА ПОВРЕДА

У Институту за мајку и дете лекари су неколико сати после отмице прегледали малу Машу. Њу је довео отац Дамир Пренковић са полицијом. - Девојчица је била веома узнемирена, али прегледом је утврђено да нема никакаве повреде - наводи наш извор. - Узета јој је крв на анализу, како би се утврдило да ли су јој евентуално отмичари дали неко успављујуће средство или другу врсту супстанце. Први резултати су били уредни. Одлучено је да је најбоље да дете остане са родитељима који треба да обрате пажњу на њено здравствено стање. После свега што је преживела, за њу је најбоље да буде у кругу најмилијих. Токсиколошки налази крви и урина девојчице биће готови у току дана.

Извор: Вечерње новости