Maša se smije, a mi smo još u strahu!

Otac dvogodišnje devojčice koju su policajci spasli iz ruku kidnapera: Stalno gledam da me neko ne prati. Ne znam kako ćemo ponovo normalno živeti.

Kidnaperi su moju Mašu kompletno presvukli. Samo su ostale pelene. Od čarapica do jakne. I što je čudno, veličina joj je potpuno odgovarala. Čak su joj vezali i repiće. Kad sam je uzeo iz auta otmičara, do Beograda nije progovorila ni reč. Bila je uplašena i uznemirena, bez obzira na to što sam bio pored nje. Opustila se tek u stanici beogradske policije.

Ovako za "Novosti" uzbuđeno priča Damir Prenković, otac u petak kidnapovane pa spasene devojčice, koga smo u subotu zatekli sa ćerkom i suprugom Mirjanom, koja se lavovski borila da spase svoje dete.

- Ne postoji strašniji osećaj - priča Damir. - Tih nekoliko sati zaista je bilo užasno. Maša je sada dobro, to je najbitnije. Igra se i vesela je. Mi je ne pitamo ništa. Mala je, nadam se da će sve to zaboraviti, da se neće sećati i da joj neće ostati trauma. Supruga i ja, kad se vrate slike tog užasa, odemo u drugu sobu, isplačemo se i vratimo nazad kod Maše.

Damir priča da je u subotu ujutro išao u prodavnicu i da se sve vreme osvrtao da li je iza njega neko ili sumnjivi automobil. Strah se uvukao u ovu tročlanu porodicu.

- Ne znam kako ćemo se vratiti normalnom životu, bez te paranoje i strahova - priča Damir. - Supruga koja je jaka i prisebna žena, zatražila je da se preselimo. Ona više ne može da prođe tom ulicom, da ode do prodavnice... Ne znam kako da Mašu izvedemo makar do parka.

Dvogodišnja devojčica bila je prava senzacija u beogradskoj policiji. Kada je otac uneo u stanicu, svi su potrčali prema njoj ne skrivajući radost i oduševljenje. Dali su joj da jede i pije...

- Čak su joj uključili i crtać, "Pepa prase", tada je malo živnula - kaže Damir. - U stanici smo je presvukli u njenu garderobu, koju je donela moja sestra. Jedva sam uspeo da je obučem, jer se otimala. Mora da su je otmičari presvlačili na silu i prestrašili.

Porodica Prenković u ovom trenutku ne može da objasni zašto se njihovo dete našlo na meti otmičara.

- Razmišljao sam da li je neko naručio otmicu mog deteta... Zašto? Da li će tražiti otkup? Samo su se ređala pitanja bez odgovora - prepričava Damir pakao kroz koji je prošla njegova porodica. - Ništa mi nije bilo jasno. Nismo bogati, živimo kao podstanari, pristojnim životom. Na poslu nisam imao problema da bi to moglo da prouzrokuje kidnapovanje.

Najveću pomoć policiji u potrazi za otmičarima dala je majka Mirjana, koja je, srećom, u jednom od najtežih trenutaka u životu, bila trezvena.

- Mirjana je zapazila dosta detalja - kaže Damir. - Od rumunskih tablica, marke automobila, boje... Precizno je opisala ženu koja je bila za volanom. Pozvala je policiju i mene.

NEMA POVREDA

U Institutu za majku i dete lekari su nekoliko sati posle otmice pregledali malu Mašu. Nju je doveo otac Damir Prenković sa policijom. - Devojčica je bila veoma uznemirena, ali pregledom je utvrđeno da nema nikakave povrede - navodi naš izvor. - Uzeta joj je krv na analizu, kako bi se utvrdilo da li su joj eventualno otmičari dali neko uspavljujuće sredstvo ili drugu vrstu supstance. Prvi rezultati su bili uredni. Odlučeno je da je najbolje da dete ostane sa roditeljima koji treba da obrate pažnju na njeno zdravstveno stanje. Posle svega što je preživela, za nju je najbolje da bude u krugu najmilijih. Toksikološki nalazi krvi i urina devojčice biće gotovi u toku dana.

Izvor: Večernje novosti