Рак није смртна пресуда

Рана дијагностика и савремена терапија омогућавају да се малигни тумори излече или преведу у хроничну болест. Карцином дојке, када се открије у почетној фази, данас је могуће излечити готово у 95 одсто случајева.

Србија 15.03.2015 | 18:50

Рак за велики број оболелих није смртна пресуда, али за излечење је и даље пресудно у којем стадијуму се болест открије. Напредак дијагностике омогућио је да се тумор прецизно локализује и да се виде чак и најситније удаљене метастазе. И онкологија, на три фронта: хирургија, радио и хемио терапија, тренутно, за пацијента са малигним тумором може да учини много више него пре неколико деценија, само што оне код којих је болест откривена на почетку може да излечи, а онима код којих је дијагностика закаснела, и који би не тако давно за медицину били изгубљени, да продужи живот.

Неки тумори су, нажалост, по својој природи толико инвазивни да на ток болести и поред напретка медицине, ипак, не може значајније да се утиче.

Напредак је, ипак, постигнут. Тако је карцином дојке који се открије на време излечив у више од 90 одсто случајева. Према званичним подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" 2012. године у Србији је регистровано 4.417 нових карцинома дојке, а 1.663 жене су умрле. Црна статистика највећим делом последица је касног откривања болести. Код нас се у већини случајева овај малигни тумор дијагностикује тек када је већ лако опипљив и често већи од три сантиметра. А прогнозе за излечење су најбоље кад је тумор у тренутку дијагностиковања мањи од једног сантиметра и нема метастазе

- Број оболелих од рака дојке код нас је сличан просечном броју оболелих од тог малигнитета у европским земљама, али је Србија на другом месту по броју смртних случајева од ове болести - каже Љиљана Лазић, координаторка за скрининг карцинома дојке.

Како не постоји начин да се утиче на узрок настанка рака дојке, пошто још није познат, важно да се редовно иде на ултразвучни преглед дојки после 20. године живота, а после 50. и на мамографију.

- Увођење биолошке терапије у лечење карцинома довело је до повећања процента излечења код рано откривених тумора и до смањења учесталости развоја метастаза - каже за "Новости" примаријус др Владимир Ковчин, начелник Одељења медикалне онкологије у КБЦ "Бежанијска коса".

- Код карцинома дојке који на површини малигних ћелија има рецептор за епидермални фактор раста (ХЕР2), пре две деценије није било ефикасног лека и прогноза код тих пацијенткиња је била веома лоша. Сада је, блокирањем тог рецептора у лечењу, прогноза значајно боља. Проценат излечења када се болест открије у најранијој фази прелази 95 одсто. Такође, дужина живота болесника у четвртом стадијуму болести је знатно продужена применом ових лекова.

Доктор Ковчин указује на још једну чињеницу везану за ситноћелијски карцином плућа: он је доскора имао веома лошу прогнозу и веома мали проценат петогодишњег преживљавања када је лечен стандардном цитостатском терапијом. Биолошка терапија је, међутим, дала могућност да се и ова болест држи под контролом. Нови лекови могу да доведу до стагнације раста тумора и мање агресивног понашања болести.

Од рака плућа сваке године у Србији оболи око 6.400 пацијената. Како ово обољење има веома лошу прогнозу, и најмањи помак у лечењу је важан, а нових лекова - нема. На то је упозорио и др Даворин Радосављевић, директор Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије:

- Хемиотерапија је у карциному плућа достигла свој лимит и последњих десетак година нема нових лекова са повећаном ефикасношћу нити комбинација лекова.

Нове терапије дају велику шансу пацијентима са све чешћим карциномом дебелог црева, који се углавном повезује са нездравом исхраном и некретањем. Доктор Владимир Ковчин каже да је примена биолошке терапије у комбинацији са стандардним цитостатицима допринела да се код извесног броја болесника са метастазама у јетри промене смање у тој мери да их је могуће после тога хируршки одстранити. Самим тим повећале су се и шансе за излечење.

Извор: Вечерње новости