Саво за промјене у ФИФА-и! Утопија или...?!

Идеја је хумана, посматрано из угла мањих клубова и сиромашнијих средина, али би наишла на отпор најбогатијих. Хоџсон подржава Милошевића.

Фудбал 15.03.2015 | 19:20

Како задржати наше најталентованије фудбалере у Србији, бар две, три године дуже него што је то најчешће била пракса у претходној деценији?

Као некад, у време комунизма и доба СФРЈ, немогуће је донети прописе да играчи не могу у иностранство пре 27. године.

Везати их уговором на шест, седам година, такође је немогуће, јер се и играчи (а и њихови менаџери) питају исто колико и клубови код потписивања прве сарадње.

Какве још опције постоје?

О томе се прича, и треба да се прича, јер смо били сведоци да су наши клубови (неретко и због својих грешака) остајали и без талената које су школовали и без иоле пристојног обештећења, јер и оно што ФИФА гарантује као накнаду за школовање играча, углавном је десетоструко мање од реалне вредности играча, а по правилу први наредни клуб заради милион и милионе на продаји фудбалера који се школовао овде, код нас.

Нашима остају "таблице" према којима им следују 200, 300, ретко када 400 хиљада евра.

Примера ради, Партизан је тако изгубио Миралема Сулејманија, којег је Херенвен потом продао Ајаксу за 16 милиона евра, а то није јединствен случај.

Нови потпредседник Фудбалског савеза Србије, Саво Милошевић, свестан да нису сви наши таленти вољни да потпишу профи уговор и потом се боре за шансу у нашем фудбалу, изнео је предлог измена правила ФИФА према којем би се клубови заштитили од утицаја менаџера и моћнијих клубова са Запада, који у гомилању талентоване јефтине деце из целог света (пример Челсија) проналазе начин да се боре против те исте ФИФА, и УЕФА, односно њихових правила о финансијском фер-плеју.

Ту бисмо као пример могли да наведемо случај Партизана, Челсија и Данила Пантића, где млади репрезентативац наше земље није желео да продужи профи уговор са црно-белима, који су имали прилику да бирају између ситног обештећења и ничега, па су изабрали ништа (што је опет дискутабилно).

"Пошто је Босман срушио границе, па је немогуће некоме забранити да оде у иностранство када то пожели, треба окренути на другу страну. У правилнику ФИФА постоји ставка која говори о висини обештећења када неко напуни 18 година, а не жели да потпише уговор са клубом који га је школовао. Дакле, ако неко дете, као сада мали Пантић из Партизана, реши да оде у иностранство, тај клуб ће за њега платити обештећење од, рецимо, 260.000 евра", причао је Милошевић за "Новости".

"То је ништа ако се узме у обзир колико се у њега улагало и какав таленат поседује. Ја сам за то да се подигне висина обештећења, ако треба и десет пута, па ћемо у крањем случају спречити те клубове да купују по систему 'није скуп, после ћу да видим шта ћу с њим'", образложио је.

Милошевићу је јасно да је потребно много труда, времена и залагања, а отпор би био огроман, да се оваква идеја спроведе на глобалном нивоу.

"Знам да то не би ишло глатко, али верујте да има разумних људи. Мој предлог је, тада у Варшави, подржао селектор Енглеске Рој Хоџсон. Јер, искусни стручњак схвата суштину проблема, уосталом и он их има. И репрезентација Енглеске грца јер је превише странаца у Премијер лиги, која гуши домаће играче", рекао је Милошевић, који је ову идеју, можда утопистичку, можда револуционарну, изнео на конгресу ФИФА у Варшави, недавно.

До тада, он предлаже да прво ФСС измени прописе у свом дворишту, јер је и у Србији чест случај да највећи клубови без пуно проблема узимају све што ваља из мањих средина, још у време када играчи похађају средњу школу.

"Олакшавајућа околност је што у законику ФСС постоји ставка о висини обештећења. И опет тврдим да је та цифра енормно мала. Дакле, код нас би требало повећати висину обештећења када, на пример, клинци из Крагујевца, Лучана, Ниша, Краљева, Инђије... одлазе у, хајде да кажемо, београдске клубове", наводи Милошевић.