Мујкић: Поштено, па ко кога „превари“!

Педесетогодишњи Јасмин Мујкић, отац четворо  дјеце, из Дубрава нема ни дана радног стажа. Био је борац  Војске Републике Српске прве категорије, а након рата и без сталног запослења. Средства за живот почео је обезбједјивати уличном трговином, коју, како признаје, многи сматрају шверцом. Његова покретна трговина састоји се од робе коју може понијети у торби, односно у двије руке и понешто, као резерву, у гепеку старог аутомобила.

Ведар, комуникативан и шаљивџија, постао је омиљен у цијелој србачкој општини у којој углавном „ординира“.

Нема села и угоститељске радње у којима није био, надје се и на пијацама, обавезно на народним весељима – зборовима, вашарима,спортским приредбама и утакмицама и сваки пут нуди различиту робу.

Најчешће су то одјевни предмети, електрични апарати, брусилице, бушилице, ножеви, сијалице, шрафцигери, комплети кључева за домаћинство и много тога другог, што је потребно градјанима.

Од овог вида трговине подигао је четворо дјеце, направио нову кућу и створио услове за нормалан живот породице на чему му многи могу позавидјети.

Дакако, то је успио захваљујући сретном браку са супругом Слађаном, са којом је стекао три кћерке Клаудију, Наталију и Наташу и сина Кристијана.

“Многи мисле да је овакав вид трговине незаконит, да је чисти шверц, али сам био принуђен  да се нечим бавим како би преживио ја и моја породица, да не будемо социјални случајеви и на терет државе” ,каже Јасмин.

Шта рећи онда за оне који су опљачкали државу! Он додаје да никада није ишао у борачку организацију или општину да тражи помоћ. Да је имао услове бавио би се другим послом, али је и овако задовољан, мада није лако. На терену је сваки дан. Људи су га прихватили оваквог какав јесте и никада није имао проблема ни са људима ни са законом. Познаје широк круг познатих, али још више обичних људи, који су му помогли, али је и он помагао другима.И због тога сам сретан, каже Јасмин, поготово што су људи схватили да је овој посао његов живот.

Јасмин покушава да са својим купцима буде коректан. Цијене су, углавном, ниже него у трговинама, али има понекада и ценкања или како у шали каже, „поштено па ко кога превари“.

“Када неко схвати да је исту ствар купио скупље у односу на другог купца, ја објасним да није имао срећу  да пазари у вријеме „акције“ – снижења, и незадовољство нестаје”, прича овај необични трговачки путник.

Било је случајева када сам нешто продао и испод набавне цијене да би удовољио купцу за кога сам знао да нема новаца.

О вересији и да не причам. Повјерења мора бити, а људи увијек плате дуг.

Волио би да му дјеца запамте како их је подигао и на прави пут извео. То би му била највећа награда за све што је урадио, завршава Јасмин своју животну причу.
                            
Аутор: Саво Кесер