Спас траже у куповини бубрега у Италији

Замјенски, здрави бубрег тренутно чека око 700 пацијената у Босни и Херцеговини, који су кандидати за кадаверичну трансплантацију, јер немају адекватног живог даваоца.

У Републици Српској, у којој још нису створени услови за кадаверичну трансплантацију (пресађивање органа са преминуле особе на живу) у Универзитетској болници Клинички центар Бањалука, на нови бубрег чека од 300 до 350 пацијената.

Халима Ресић, предсједница Удружења љекара за нефрологију, дијализу и трансплантацију бубрега у БиХ, истакла је да је намјера да у БиХ што прије буде смањен број пацијената на дијализи, а процес трансплантације крене темпом какав је у државама регије, првенствено у Хрватској, у којој је прошле године извршено чак 197 трансплантација бубрега.

Сенаид Трначевић из УКЦ Тузла навео је да је у тој установи за два мјесеца ове године урађено шест кадаверичних трансплантација, а прошле године 15. 

Лада Сарајлић, директорица Центра за трансплантацијску медицину ФБиХ, каже да су на листи чекања за трансплантацију бубрега 226, за јетру 11, а за срце два пацијента. Од отварања прошле године до сада имали су седам донора.

Александар Радун, представник Удружења дијализираних, трансплантираних и хроничних бубрежних болесника Републике Српске, које окупља око 1.100 тешких бубрежних болесника, наводи да је тешко пронаћи живог донора бубрега за трансплантацију у Бањалуци, те се нада да ће се и у Српској коначно са мртве тачке покренути питање увођења кадаверичне трансплантације и да ће Република Српска постати дио европске донорске мреже органа.

Истакао је да су међу онима који чекају трансплантацију бурега махом млади људи до 40 година, а међу њима и тинејџер од 17 година.

Према његовим ријечима, у посљедњих 15 година око 70 дијализираних пацијената нови бубрег добило је током операција које су вршене у Италији, Русији, Француској. Радун је истакао да је 30 одсто трошкова тих скупих операције сносио Фонд здравственог осигурања Републике Српске, а остало сами пацијенти, углавном прикупљајући новац преко хуманитарних активности.

Неки пацијенти из Републике Српске, како каже, свој здравствени проблем ријешили су куповином и трансплантацијом бубрега у клиници у Падови у Италији.

"Процедура је да пацијент уради припреме за трансплантацију овдје на УБ КЦ Бањалука, а онда иду у клинику у Падови, гдје врше типизацију ткива. Једна пацијенткиња из Републике Српске управо је уплатила око 60.000 евра за трансплантацију бубрега и панкреаса у овој клиници, која обезбјеђује органе", истакао је Радун и додао да по уплати пацијет чека на ред, и свака три мјесеца шаље крв на анализу у ову клинику до позива на трансплантацију.

У падовској клиници нови бубрег до сада је добило 10 чланова удружења из РС, а још око пет планира да иде тамо на трансплантацију. 

Милорад Грујичић, хирург нефролог на УБ КЦ Бањалука, те предсједник Удружења нефролога Републике Српске, истакао је да је за кадаверичну трансплантацију, потребно упоставити предуслове у техничком и организационом смислу, што је тешко у постојећим условима, прије реконструкције УБ КЦ.

Додао је да је неопходно набавити и апарат за типизацију ткива, чија је цијена око 2,5 милиона КМ. Он је рекао да је велики напредак што је до сада урађено 17 успјешних трансплантација бубрега од живих донора на примаоца у Бањалуци. Прошле године урађено је пет таквих операција, а и ове године је планирано минимум пет.

Република Српска треба формирати центар за завјештање органа

Из Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске истакли су да су створени сви законски предуслови за кадаверичну трансплантацију у Републици Српској, али да треба формирати институцију за завјештање органа. "Формирањем координационог центра биће створени услови за формирање базе података о примаоцима и даваоцима људских органа који су за живота дали писани пристанак о даривању истих", наводе у Министарству. Након тога, како истичу, биће могуће формирати и јединствену листу чекања за трансплантацију органа, по хитности.

Извор: Незваисне новине