Анализа и најава Ф1: Може ли ико против Мерцедеса?!

Овогодишњи шампионат Формуле 1 коначно је пред нама, а сви љубитељи надају се да ће ова сезона бити далеко занимљивија него претходна. Прошла година је донела нову еру Формуле 1, велике промене, али је и тада било јасно да нас много више узбуђења очекује у другој сезони нових турбо мотора.

Остали спортови 13.03.2015 | 08:20

Титулу брани Луис Хамилтон, који је са Мерцедесом задао свим ривалима тежак задатак током зиме, а утисак после тестирања је да ће немачки тим и даље водити главну реч, али да ће имати већу конкуренцију него прошле сезоне. Британац је током 2014. године највећу конкуренцију имао унутар свог тима, али би сада број озбиљних ривала могао да се повећа, што би гарантовало веће узбуђење на стази...

Прошле године, од прве до последње трке били смо сведоци борбе Хамилтона и Ника Розберга, у коју је само у појединим тркама успео да се умеша возач Ред Була Данијел Рикардо. Само њих тројица су успели да се нађу на највишем степенику победничког постоља, а у појединим тренуцима засијао је и Валтери Ботас у Вилијамсу, док су Себастијан Фетел, Фернандо Алонсо, Кими Раиконен и Џенсон Батон, преостали прваци у шампионату, били потпуно у сенци.

Све те промене у поретку су различито утицале на већину возача, а некима су резултати постигнути прошле сезоне послужили да се одлуче да направе нови корак у својим каријерама. Видели смо никад занимљивији прелазни рок, неке шокантне трансфере које у тим тренуцима нико није очекивао, али су сада постали потпуно логични. Све то ће, без сумње, зачинити борбу на 20 трка од недељне Велике награде Аустралије, па све до 29. новембра и окршаја у луци Абу Дабија.

Шта се све променило између две сезоне?

Иако ове сезоне нећемо видети толико драстичне промене као прошле године, направљене су одређе измене по питању правила и прописа.

Мотори су остали исти – В6 1,2 литарски турбо, а возачи ће током сезоне на располагању имати само четири јединице, а сваки нови ће са собом повлачити казну. Међутим, те казне неће бити исте као прошле године, пошто замена комплетног мотора не доводи више до аутоматске казне, већ се казне примењују кумулативно на основу појединачних компоненти тих јединица. Минимална тежина болида је повећана у односу на прошлу сезону, па без горива сваки мора да има најмање 702 килограма.

Казне померања на старту ће моћи да се односе само на ту трку и неће се преносити на следећу, већ ће се додавати на постигнуто време током трке. Казна померања од једног до пет места доносиће додавање пет секунди на време, за казну од шест до десет места следиће ’прођи кроз’, а од 11 до 20 места ’стани-крени’ казна од десет секунди.

Од ове године, када тим недовољно безбедно пусти свог возача из бокса, на пример на пут другом возачу или са недовољно причвршћеним точком, тај возач ће аутоматски добити казну ’стани-крени’ од десет секунди.

Битна промена у односу на прошлу годину направљена је увођењем ’виртуелног безбедносног возила’, а све у виду побољшања безбедности, посебно у тренуцима када су на стази на снази двоструке жуте заставице. Тај систем је осмишљен да би возачи довољно успорили, а може да се искористи и да се трка практично неутралише, а да право безбедносно возило уопште није на стази. ’Виртуелно безбедносно возило’ тестирано је прошле године после тешке несреће коју је доживео Жил Бјанки на Великој награди Јапана због изузетно лоше видљивости.

Бизарно правило по којем су на последњој трци прошле сезоне додељени дупли бодови укинуто је пред овогодишњи шампионат. Људи који воде Формулу 1 схватили су да то правило не доприноси већем узбуђењу, чак је довело до огорчења међу правим љубитељима тог спорта. Управо због љубитеља уведено је ново правило по којем возачи неће смети да мењају дизајн својих кацига, да би били препознатљиви, како људима поред стазе, тако и онима који трке прате крај малих екрана.

Како је изгледао прелазни рок?

Први део прошле сезоне наговештавао је да нећемо видети велике промене по питању возачких постава за 2015. годину, а онда се све променило. Прво је Данијел Рикардо потпуно у сенку бацио свог тимског колегу из Ред Була Себастијана Фетела, а потом су медији почели са спекулацијама о будућности Фернанда Алонса, који није крио разочарање резултатима у Ферарију.

Те приче су можда и биле без основа, али се на Великој награди Јапана све променило. Фетел је обавестио Ред Бул да жели да напусти тим, а аустријска екипа је брже-боље нашла у Данилу Квјату, који је до тада бранио боје екипе Торо Росо. Још тада је било јасно да ће Фетел завршити у Ферарију, а Алонсо у Мекларену, па су то у наредним недељама биле најгоре чуване тајне у Формули 1, све због компликованих преговора између Шпанца и британског тима.

Мерцедес, Вилијамс, Лотус и Форс Индија су задржали идентичне возачке поставе као прошле године, док су Заубер и Торо Росо одлучили да у потпуности промене своје. Швајцарски тим је ангажовао дебитанта Фелипеа Насра, који је са собом донео и 40 милиона евра вредан уговор са Банком Бразила, и Маркуса Ериксона, који има једну сезону искуства са Катерхема. Торо Росо се ослонио на Ред Булов програм младих возача и имаће најмлађу посаду у шампионату, коју ће чинити 17-годишњи Макс Ферстапен и 20-годишњи Карлос Саинс јуниор.

Кога нећемо видети на старту?

Формула 1 је у односу на претходну годину остала без једног тима, пошто је Катерхем банкротирао, док је Марусја успела да се спасе и такмичиће се у овогодишњем шампионату као Менор Марусја. Ипак, изостанак Катерхема из овогодишњег шампионата није толико битан као чињеница да на Великој награди Аустралије нећемо видети Фернанда Алонса.

Двоструки светски шампион је пре мање од три недеље доживео тежак удес током тестирања на стази „Каталуња“ после које је четири ноћи провео у болници. Контрадикторне изјаве из редова Мекларена, као и чињенице да су возачи који су били иза Алонса рекли да је његов удес био веома чудан, довеле су до бројних спекулација, од којих су неке биле и крајње бизарне.

Причало се о томе да је Алонса ударила струја, да је пошто се пробудио мислио да је 1995. година и да вози картинг, али је Мекларен све то демантовао. Међутим, чињеница да су чланови британског тима сами себе демантовали више пута у року од само неколико дана довела је до тога да нико ни не поверује Рону Денису када је рекао да ће Шпанац возити у Аустралији, јер, како је рекао, не види зашто се то не би десило.

Међутим, Денис није лекар, па је и то један од разлога зашто му нико није поверовао, а управо су лекари саветовали Алонсу да не вози на „Алберт парку“. Као разлог су навели да би нови удес у року од само три недеље могао да остави трајне последице по Алонса, који је одмах пошто се одморио и пропустио последња тестирања, наставио са тренинзима, да би био спреман за трку у Малезији 29. марта. Лекари су рекли да не виде разлог зашто се Шпанац не би нашао на стази „Сепанг“, а они ваљда знају шта причају.

Шта се то дешава са Заубером?

Заубер је прошле године имао велике финансијске проблеме, због чега се, може се рећи, због новца одлучио да ове сезоне ангажује Фелипеа Насра и Маркуса Ериксона. Њих двојица су са собом у швајцарски тим довели богате спонзоре, а без места у тиму су остали Адријан Зутил, Естебан Гутијерес и Гидо ван дер Гарде.

Управо Ван Дер Гарде је због одлуке тима да доведе Насра и Ериксона тужио Заубер, наводећи да је имао уговор по којем је прошле године био тест возач, а да му је за ову гарантовано место међу главним возачима. Суд у Аустралији је у среду донео одлуку у корист Холанђанина и одбио жалбу Заубера по којој не би било безбедно да Ван дер Гарде вози у Мелбурну јер није тестирао болид, а такође седиште није направљено за њега.

Та одлука суда значи да Заубер има тројицу возача пред Велику награду Аустралије, од којих сваки полаже право на место у болиду, али само двојица могу да се нађу у њима. Швајцарски тим се тако налази у неугодној позицији, у коју је додуше сам себе довео, али за сада нема назнака како би ситуација могла да буде решена. Највећи новац тиму је донео Наср, што се види и по фарбању болида, па би многи рекли да је њему место безбедно, али је извесно да расплет није ни близу.

Сада је и време да представимо тим по тим...

Мерцедес (Ф1 W06) – #6 Нико Розберг, #44 Луис Хамилтон

Мерцедес је, очекивано, прошле године био апсолутно доминантан, а у прилог томе иде чињеница да су Луис Хамилтон и Нико Розберг између себе имали 16 победа. Хамилтон је у тркама био бољи, док је Розберг био за корак испред у квалификацијама, а између себе су водили борбу за титулу, у којој је Британац славио са 67 бодова предности.

Обојица су прошле године показали зрелост, која би посебно могла да помогне Хамилтону, пошто је последњих месеци имао приватне проблеме. Љубитељи Формуле 1 се сигурно добро сећају 2010. године, када је сада већ двоструки шампион, због свих проблема ван стазе на њој ишао из грешке у грешку. Зарад узбуђења, сви се надају да неће бити такав случај, а да ће Розберг бити још бољи, жељан освете што је прошле године био тако близу, а тако далеко.

Ред Бул (РБ11) – #3 Данијел Рикардо, #26 Данил Квјат

Без сумње, Ред Бул ове сезоне има, може се рећи, најлуђу и најзанимљивију возачку поставу. Данијел Рикардо је прошле године све изненадио и остварио три тријумфа, а проблеми са Реноовим моторима коштали су га бољих резултата на појединим тркама. Ако Рено буде напредовао током сезоне, Рикардо би могао да се озбиљно умеша у титулу, пошто је Аустријанац и те како показао да зна, али и да може.

Данил Квјат је у аустријски тим дошао после одличне дебитантске сезоне, коју је започео бодовима на првој трци, поставши најмлађи освајач бодова у историји Формуле 1. Млади Рус има потенцијал, што се видело по његовим потезима на стази, више него самим резултатима, а не би Ред Бул без основа изабрао за наследника Себастијана Фетела. Сама та чињеница доноси велики притисак, али Квјат би све оне који га нису довољно упознали пријатно да изненади ове године.

Вилијамс (ФW37) – #19 Фелипе Маса, #77 Валтери Ботас

Иако је пре три године Вилијамс захваљујући Пастору Малдонаду дошао до своје прве победе после осам година, прошла сезоне била је убедљиво најбоља за легендарни тим у последњој деценији. Пошто је Мерцедес био недодирљив, Валтери Ботас и Фелипе Маса су били најпријатније изненађење сезоне, коју су завршили са укупно девет подијума, а све је крунисано другим и трећим местом у Абу Дабију.

Ове године, Вилијамс жели да настави са константним напретком, а своје наде полаже у идентичну возачку поставу, која би и могла да му донесе резултат. Можда је рано говорити о титули, првој за легендарни тим од 1997. године, али је извесно да бисмо Ботаса и Масу могли да видимо на највишем степенику победничког постоља, што би било заиста лепо.

Ферари (СФ15-Т) – #5 Себастијан Фетел, #7 Кими Раиконен

Чињеница да је Ферари током прошле сезоне имао само један подијум, који му је донео Фернандо Алонсо у Кини довољно говори колико су италијанском тиму биле потребне промене. Оне су уследиле у самом врху компаније, а потом и међу челницима тима, али и у возачкој постави. Алонсо је отишао, на његово место је стигао Себастијан Фетел, док је Кими Раиконен остао.

Фетел је у италијански тим прешао вођен жељом да са најпрестижнијим тимом Формуле 1 постигне успехе какве је имао његов сународник Михаел Шумахер почетком 20. века. Немац је више пута истицао ту жељу, али је коначно направио тај корак када га је Рикардо у потпуности засенио и то у години у којој је требало да јури своју пету титулу. Четвороструки шампион је био веома добар током тестирања, исто као и Раиконен, а то би могло да значи да се Ферари коначно померио мало унапред. Када дође оно право, видећемо да ли је такав случај, али је јасно да је Формули 1 неопходан јак Ферари.

Мекларен-Хонда (МП4-30) – #14 Фернандо Алонсо, #20 Кевин Магнусен, #22 Џенсон Батон

Мекларен је ове године ушао у нову еру обнављањем сарадње са Хондом, од које се не очекује много у првој години. Партнерство Мекларена и Хонде везује се за један од најлепших периода Формуле 1, од 1988. до 1992. године, када су Аертон Сена и Ален Прост тиму донели четири титуле. Ове сезоне је немогуће очекивати сличне резултате, али је Рон Денис више пута нагласио шта је циљ тима у наредним годинама, а то је доминација.

Британски тим је током тестирања имао велике проблеме, који су само кулминирали тешким удесом Алонса. Шпанца ће у Аустралији заменити Кевин Магнусен, што значи да ћемо барем на првој трци на стази видети исту возачку поставу као прошле сезоне. Извесно је да је пред Меклареном тешка сезона, али сви знају да ће Алонсо и Батон захваљујући свом искуству извући максимум из својих болида, а ко зна, можда и на некој трци изненаде.

Лотус (Е23) – #8 Роман Грожан, #13 Пастор Малдонадо

Ни Роман Грожан, ни Пастор Малдонадо, се прошле године нису прославили, али су заслужили да их Лотус задржи и ове сезоне. Током предсезонских тестирања је виђен напредак, што је и очигледно због промене мотора, пошто је Мерцедес заменио Рено, па су зато и очекивања већа. Тешко је прогнозирати да ли могу да дођу до подијума, али ако буду концентрисани, што им није била јача страна последњих година, можда и успеју.

Форс Индија (ВЈМ08) – #11 Серхио Перес, #27 Нико Хилкенберг

Серхио Перес и Нико Хилкенберг су прошле сезоне сигурно били међу већим изненађењима, а о њиховим резултатима можда најбоље говори да су у генералном пласману иза себе оставили Кимија Раиконена. Ове сезоне су очекивања од њих већа, жал је што Хилкенберг није добио прилику од неком од најбољих тимова, али ако се сада покаже, то сигурно неће проћи незапажено.

Торо Росо (СТР10) – #33 Макс Ферстапен, #55 Карлос Саинс јуниор

Ако Ред Бул има најзанимљивију поставу, Торо Росо онда има најмлађу и најперспективнију. Италијански тим је увек служио да би се давала прилика возачима из Ред Буловог програма за младе возаче, а ове године њу су добили Макс Ферстапен и Карлос Саинс јуниор. Обојица су синови возача, због чега је јасно да им је тркање у крви, а сви они који помно прате Формулу 1 жељно чекају тренутак када ће их видети на стази. Сигурно је да су предодређени за нешто велико, само је питање да ли ће ту шансу искористити.

Заубер (Ц34) – #9 Маркус Ериксон, #12 Фелипе Наср, Гидо ван дер Гарде

Заубер током 2014. године није освојио ниједан бод, што је довело опстанак тима у питање, па су се у швајцарској екипи водили новцем при избору нових возача. Фелипе Наср је својим резултатима и заслужио прилику, док се Маркус Ериксон није показао прошле године у Катерхему, јер је био неприметан. Њима двојици ће конкуренција за место, одлуком суда, бити Гидо ван дер Гарде, а врло је могуће и да током самог викенда у Аустралији буде много промена.

Менор Марусја (МР03Б) – #28 Вил Стивенс, #98 Роберто Мерхи

Марусја је пре неколико недеља била практично отписана, али су нађени финансијери који су успели да врате тим у Формулу 1, па ће се он наћи у Аустралији. Захваљујући Жилу Бјанкију, тим је прошле године деветим местом у Монте Карлу освојио прве бодове у Формули 1, а пошто ће бити на првој трци следује им и богата финансијска награда. Тим, који се у ствари зове Менор, али у имену мора да има Марусју, да би добио новац, награду ће искористити да би напредовао током сезоне, а за сада су прилику добили Вил Стивенс и Роберто Мерхи.

20 трка – од Аустралије до Абу Дабија

Овогодишњи шампионат Формуле 1 почиње у недељу, Великом наградом Аустралије, бројаће 20 трка и завршиће се трком у Абу Дабију 29. новембра.

У односу на прошлу сезону, ова ће трајати недељу дана дуже, али ће и имати једну трку више, пошто се у календар враћа рунда у Мексику, први пут од 1992. године. Домаћин Велике награде Мексика биће стаза „Ерманос Родригес“, смештена у центру Мексико Ситија, која је реновирана управо за потребе одржавања трке Формуле 1.

Једна од непознаница што се тиче календара је трка у Немачкој, која је ове године требало да се врати на „Нирбургринг“, али се због финансијских проблема те стазе то неће десити. Иако је „Хокенхајм“ изгледно решење, за сада још нема никаквих потврда да ће трка бити одржана на тој стази, а први човек Формуле 1 Берни Еклстон је најавио чак и могућност да Велике награде Немачке и не буде.

На једном од нацрта календара се, иначе, нашла и Велика награда Кореје, која је требало да буде одржана после годину дана паузе, али се на крају одустало од тог плана.

Календар Формуле 1 за 2015:
15. март Велика награда Аустралије (Алберт парк)
29. март Велика награда Малезије (Сепанг)
12. април Велика награда Кине (Шангај)
19. април Велика награда Бахреина (Сакир)
10. мај Велика награда Шпаније (Каталуња)
24. мај Велика награда Монака (Монте Карло)
7. јун Велика награда Канаде (Жил Вилнев)
21. јун Велика награда Аустрије (Ред Бул ринг)
5. јул Велика награда Британије (Силверстон)
19. јул Велика награда Немачке (биће накнадно одређено)
26. јул Велика награда Мађарске (Хунгароринг)
23. август Велика награда Белгије (Спа Франкоршамп)
6. септембар Велика награда Италије (Монца)
20. септембар Велика награда Сингапура (Сингапур)
27. септембар Велика награда Јапана (Сузука)
11. октобар Велика награда Русије (Сочи)
25. октобар Велика награда Сједињених Држава (Остин)
1. новембар Велика награда Мексика (Мексико Сити)
15. новембар Велика награда Бразила (Интерлагос)
29. новембар Велика награда Абу Дабија (Јас Марина)

* Велика награда стартује у недељу у 6 часова по нашем времену, док су први тренинзи на стази "Алберт парк" на програму већ у петак од 2.30 после поноћи.