Миха: Хвала Италији, али ја сам Србин 100 одсто!

Синиша о опширном и врло занимљивом интервјуу листу Коријере дело Спорт говорио о односу према Италији и Србији, рату, бомбардовању, Декију Станковићу, Адему Љајићу.

Фудбал 12.03.2015 | 00:05

Моји синови су рођени у Италији, дугујем много овој земљи, али ја сам стопроцентни Србин и поносан сам што сам Србин, одговорио је Синиша Михајловић на питање Коријере дело Спорта да ли се и после толико година проведених у Италији и даље осећа Србином.

Коријере је у данашњем броју објавио велики интервју са Михајловићем, а повод је меч Сампдорије с Ромом на Олимпику следећег понедељка.

Српски стручњак је у разговору пуд углом од 360 степени причао о свему, о својим амбицијама, прошлости, рату, Љајићу, Балотелију, Дејану Станковићу и наравно о својим бившим клубовима у Италији, Лацију, Интеру и Роми.

„Рат је нешто што ти остане у меморији и само онај ко је доживео у првом лицу то искуство може да схвати о чему се ту ради. Ја мрзим рат и никада не бих започео ниједан рат. У рату нико не може да победи, сви губе. Деки Станковић и ја смо покушавали да оставимо изван терена бриге које смо имали свакодневно током бомбардовања Србије. Није било једноставно гледати преко телевизије патњу људи, и то вам кажем ја који сам прилично тврд, неко ко је одрастао на истоку и који се још као дете намучио. Одрастао сам у нормалној породици, нисмо били гладни, али био сам најсрећнији када би ми мама купила банане које сам делио с својим братом. Када сам напунио 10 година одлучио сам да постанем познат и да могу да купим, ако хоћу, и пун камион банана. Срећом, успео сам и мојој деци сада ништа не недостаје“, испричао је Михајловић.

„ДЕКИ ЈЕ МОЈ БРАТ“

Српски стручњак је одговорио и на питања везана за Дејана Станковића, односно да ли је срећан или љубоморан кад види Станковића у Удинезеу где је помоћник Страмачонију:
„За мене је Деки као брат, и моја врата за њега су увек отворена да радимо заједно, за месец дана, годину или десет.“

Није изостало ни питање о односу према Љајићу:
„Нема никаквих нерашчишћених рачуна између мене и Љајића. Он је у Фиренци био готово дечак и као тренер сам морао да му помогнем да одрасте. Једном је дошао на јутарњи тренинг поспан и оправдао се рекавши да је играо игрице на компјутеру до четири ујутро: више бих волео да је био са својом вереницом до четири ујутро... Али да могу, играч којег бих узео Роми је управо Љајић. Одличан је био у досадашњем току сезоне и може да буде још бољи . Уз сво поштовања других фудбалера Роме, Љајић је квалитетнији од њих и мора да игра ближе голу. Он је играч који прави разлику на терену, али мора да буде константнији и још више егоиста, у позитивном смислу.“

Говорећи о својим тренерским амбицијама, Михајловић је рекао да му је жеља да освоји барем исти број трофеја које је подизао као играч:
„Уверен сам да ћу освојити трофеје са великим клубом. Имао сам понуде из иностранства, али желим да останем у Италији“.

Миха је потврдио да је било контакта са Интером у прошлости, а да су приче Милану само гласине које се провлаче кроз барове.

Синиша је испричао и како је за 50. рођендан Роберту Манчинију, свом великом пријатељу, уз саучесништво заједничког фризера, променио фарбу за косу, затим како је смирио Етоа и објаснио му да када је у питању дисциплина и рад сви су исти, без обзира на минули рад, и да би врло радо тренирао Балотелија. Открио је и да би до пре неколико година децидно одбио понуду да тренира Рому јер се клуб из Тригорије није понео коректно према њему, као играчу, али да данас више не мисли тако.