ЕП данас гласа о резолуцији о Србији

Посланици Евопског парламента гласаће данас поподне о предлогу резолуције о Србији који је сачинио известилац Дејвид Мекалистер, а о коме је синоћ на пленарној седници вођена једносатна расправа.

Србија 11.03.2015 | 08:06

Током синоћне дебате је истакнуто да је Србија је направила велики напредак у процесу придруживања Европској унији, али да је потребно да појача рад на структурним реформама, заштити мањина и спровођењу Бриселског споразума.

Мекалистер је рекао посланицима да је протекла година била врло важна за Србију и одао признање премијеру Александру Вучићу што се храбро суочио са тешким реформама у економији и правосуђу.

“Србија заслужује наше поштовање и подршку”, рекао је Мекалистер и поздравио министарку без портфеља задужену за европске интеграције Јадранку Јоксимовић, која је присуствовала јучерашњој пленарној седници у Стразбуру.

Његов предлог резолуције, који је прошлог месеца усаглашен у Спољнополитичком комитету ЕП, садржи похвале због реформи, развоја регионалне сарадње и напретка у процесу нормализације односа Београда и Приштине, ал и изразе забринутости због нарушавања слободе изражавања, као и позив Србији да се придружи санкцијама против Русије.

Европски комесар за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханес Хан позвао је синоћ посланике да не намећу Србији нове услове у процесу приступања Европској унији.

“Важно је не истицати нове захтеве Србији”, рекао је Хан, осврћући се на амандман Европске народне партије (ЕПП) у коме се од Србије тражи да преиспита закон који јој специјалном суду у Београду даје надлежност да процесуира ратне злочине извршене на целој територији бивше Југославије.

Овај амандман, који је јуче предложен на инсистирање посланика из Хрватске, био је предмет оштре полемике на синоћној седници.

Андреј Пленковић, посланик ЕПП из Хрватске демократске заједнице је изјавио да српски закон о ратним злочинима уноси правну несигурност међу грађане Хрватске и осталих чланица ЕУ и поменуо случај Вељка Марића, који је у Србији осуђен због ратних злочинима над цивилима почињеним током операције “Олуја”.

Хан је казао да му је јано да је питање ратних злочина осетљива тема, али да је од питања јурисдикције много важније да суђења за ратне злочине буду непристрасна и у складу са европским стандардима.

Њему је оштро одговорила аустријска посланица Зелених Улрике Луначек, која је подсетила да је спорни закон донет још 2003. и да је процес против Марића вођен у сарадњи са хрватским државним тужилаштвом.

Посланица Социјалдемократа Тања Фајон је позвала Парламент да одбију амандман, уз образложење да је реч о билатералном питању које не треба дизати на европски ниво.

“Овај парламент не служи за стицање политичких поена код куће”, поручила је она.

“Поздрављамо структурне економске реформе у Србији , реформе правосуђа и борбу против корупције и организованог криминала”, поручила је испред летонског председавања Европском унијом Занда Калњина-Лукашевица, државна секретарка у министарству за европске послове.

Она је рекла да Европски савет очекује скоро отварање првих поглавља у преговарачком процесу и да ће најпре бити отворена поглавља 23 и 24, која се тичу правосуђа и основних права и истакла важност процеса нормализације односа Београда и Приштине.

У сличном тону говорио је и Хан, који је нагласио важност слободе говора, за коју је рекао да представља фундаменталну европску вредност о којој нема расправе.

“То сам увек говорио Вучићу приликом наших разговора”, казао је комесар.

Осим амандмана о закону о ратним злочинима, посланици су синоћ поднели још неколико предлога амандмана, о којима ће се данас гласати без расправе.

Посланици Либерала, који су трећи по снази у ЕП, су поднели два амандман у коме се тражи да се заштитник грађана Саша Јанковић заштити од “неоснованих” напада и да му се омогући да у складу са законом несметано обавља свој посао и добије документа које је затражио од државних органа.

Овим је донекле пооштрена формулација из усаглашене верзије Мекалистеровог предлога резолуције у којој се такође помиње да је неопходно омогућити заштитнику грађана услове за рад, али без помињања притиска коме је у последње време изложен у неким медијима и изјавама појединих државних функционера.

Посланици Зелених су у свом предлогу амандмана затражили да Европска комисија ода признање договору Београда и Приштине о правосуђу постигнутом током фебруарске рунде дијалога и да се током процене напретка узме у обзир допринос обе стране спровођењу Бриселског споразума.

Посланици Уједињене европске левице (комунисти) тражили су да се из предлога резолуције избаци део у коме се Србија позива да се придружи санкцијама Русији и да ЕП осуди изјаву председника Европске комисије Жан-Клод Јункера да у наредних пет година неће бити пријема нових чланица у ЕУ као супротну Солунској декларацији из 2004.

Посланици ЕП ће најпре гласати о предложним амандманима, након чега ће бити усвојена финална верзија резолуције, која није обавезујућа али има политичку тежину приликом одлучивања о даљем напретку Србије у европским интеграцијама.