EP danas glasa o rezoluciji o Srbiji

Poslanici Evopskog parlamenta glasaće danas popodne o predlogu rezolucije o Srbiji koji je sačinio izvestilac Dejvid Mekalister, a o kome je sinoć na plenarnoj sednici vođena jednosatna rasprava.

Srbija 11.03.2015 | 08:06

Tokom sinoćne debate je istaknuto da je Srbija je napravila veliki napredak u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, ali da je potrebno da pojača rad na strukturnim reformama, zaštiti manjina i sprovođenju Briselskog sporazuma.

Mekalister je rekao poslanicima da je protekla godina bila vrlo važna za Srbiju i odao priznanje premijeru Aleksandru Vučiću što se hrabro suočio sa teškim reformama u ekonomiji i pravosuđu.

“Srbija zaslužuje naše poštovanje i podršku”, rekao je Mekalister i pozdravio ministarku bez portfelja zaduženu za evropske integracije Jadranku Joksimović, koja je prisustvovala jučerašnjoj plenarnoj sednici u Strazburu.

Njegov predlog rezolucije, koji je prošlog meseca usaglašen u Spoljnopolitičkom komitetu EP, sadrži pohvale zbog reformi, razvoja regionalne saradnje i napretka u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, al i izraze zabrinutosti zbog narušavanja slobode izražavanja, kao i poziv Srbiji da se pridruži sankcijama protiv Rusije.

Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han pozvao je sinoć poslanike da ne nameću Srbiji nove uslove u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

“Važno je ne isticati nove zahteve Srbiji”, rekao je Han, osvrćući se na amandman Evropske narodne partije (EPP) u kome se od Srbije traži da preispita zakon koji joj specijalnom sudu u Beogradu daje nadležnost da procesuira ratne zločine izvršene na celoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Ovaj amandman, koji je juče predložen na insistiranje poslanika iz Hrvatske, bio je predmet oštre polemike na sinoćnoj sednici.

Andrej Plenković, poslanik EPP iz Hrvatske demokratske zajednice je izjavio da srpski zakon o ratnim zločinima unosi pravnu nesigurnost među građane Hrvatske i ostalih članica EU i pomenuo slučaj Veljka Marića, koji je u Srbiji osuđen zbog ratnih zločinima nad civilima počinjenim tokom operacije “Oluja”.

Han je kazao da mu je jano da je pitanje ratnih zločina osetljiva tema, ali da je od pitanja jurisdikcije mnogo važnije da suđenja za ratne zločine budu nepristrasna i u skladu sa evropskim standardima.

Njemu je oštro odgovorila austrijska poslanica Zelenih Ulrike Lunaček, koja je podsetila da je sporni zakon donet još 2003. i da je proces protiv Marića vođen u saradnji sa hrvatskim državnim tužilaštvom.

Poslanica Socijaldemokrata Tanja Fajon je pozvala Parlament da odbiju amandman, uz obrazloženje da je reč o bilateralnom pitanju koje ne treba dizati na evropski nivo.

“Ovaj parlament ne služi za sticanje političkih poena kod kuće”, poručila je ona.

“Pozdravljamo strukturne ekonomske reforme u Srbiji , reforme pravosuđa i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala”, poručila je ispred letonskog predsedavanja Evropskom unijom Zanda Kalnjina-Lukaševica, državna sekretarka u ministarstvu za evropske poslove.

Ona je rekla da Evropski savet očekuje skoro otvaranje prvih poglavlja u pregovaračkom procesu i da će najpre biti otvorena poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa i osnovnih prava i istakla važnost procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

U sličnom tonu govorio je i Han, koji je naglasio važnost slobode govora, za koju je rekao da predstavlja fundamentalnu evropsku vrednost o kojoj nema rasprave.

“To sam uvek govorio Vučiću prilikom naših razgovora”, kazao je komesar.

Osim amandmana o zakonu o ratnim zločinima, poslanici su sinoć podneli još nekoliko predloga amandmana, o kojima će se danas glasati bez rasprave.

Poslanici Liberala, koji su treći po snazi u EP, su podneli dva amandman u kome se traži da se zaštitnik građana Saša Janković zaštiti od “neosnovanih” napada i da mu se omogući da u skladu sa zakonom nesmetano obavlja svoj posao i dobije dokumenta koje je zatražio od državnih organa.

Ovim je donekle pooštrena formulacija iz usaglašene verzije Mekalisterovog predloga rezolucije u kojoj se takođe pominje da je neophodno omogućiti zaštitniku građana uslove za rad, ali bez pominjanja pritiska kome je u poslednje vreme izložen u nekim medijima i izjavama pojedinih državnih funkcionera.

Poslanici Zelenih su u svom predlogu amandmana zatražili da Evropska komisija oda priznanje dogovoru Beograda i Prištine o pravosuđu postignutom tokom februarske runde dijaloga i da se tokom procene napretka uzme u obzir doprinos obe strane sprovođenju Briselskog sporazuma.

Poslanici Ujedinjene evropske levice (komunisti) tražili su da se iz predloga rezolucije izbaci deo u kome se Srbija poziva da se pridruži sankcijama Rusiji i da EP osudi izjavu predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da u narednih pet godina neće biti prijema novih članica u EU kao suprotnu Solunskoj deklaraciji iz 2004.

Poslanici EP će najpre glasati o predložnim amandmanima, nakon čega će biti usvojena finalna verzija rezolucije, koja nije obavezujuća ali ima političku težinu prilikom odlučivanja o daljem napretku Srbije u evropskim integracijama.