Дукић командовао заробљеним Србима!?

Да ли се предсједник Удружења логораша Републике Српске лажно предаставља као логораш и жртва, и да ли се током рата у сарајевском насељу Храсница огријешио о своје сународнике кршећи међународне конвенције, тјерајући их на присилни рад у зони ратних дејстава?

Из службених забиљешки, односно изјава које су у току рата од размијењених сарајевских Срба из Храснице узели припадници Војске Републике Српске, може се сазнати да је Бранислав Дукић био командир Радног вода у насељу Храсница.

Тако Никола Зиројевић, након размјене и изласка из Сарајева у изјави датој 23.01.1995. године официру Прве сарајевске механизоване бригаде, тврди да је Бранислав Дукић био командант Радног вода у Храсници, да је сачињавао спискове и распоређивао људе, те био врло дрзак и некоректан према својим сународницима које је приморавао на присилан рад и копање ровова. Зиројевић тврди да је Дукић велики лицемјер, да је био члан Српског националног (грађанског) вијећа, удружење Срба лојалних Алији Изетбеговићу, да се његова супруга јавно одрицала српства говорећи да је срамота што је Српкиња...

Официр безбједности ВРС Радован Уљаревић наглашава да је Дукић размијењен у истој групи са Зиројевићем, да је по изласку дао изјаву новинарима Српске телевизије, и да након провјере навода против њега треба поднијети кривичну пријаву.

Истог дана, 23.01.1995. по изласку из Сарајева Мирослав Симанић изјавио је да је Бранислав Дукић био један од ријетких Срба на функцији, командир у Јединици радне обавезе, да је имао задатак да распоређује заробљене Србе и ствара „злу крв“ међу Србима због тежине посла и угрожавања. На тај начин, тврди Симанић, скривала се стварна одговорност муслиманских шефова за тежак положај заробљеника, јер је Дукић правио распоред и издавао директна наређења.

Душан Граховац изјавио је 10.09.1994. у команди Војне полиције Прве илиџанске бригаде да је Бранислав Дукић командовао Радним водом у Храсници, да је био веома строг и провокативан према заробљеним Србима, и да је подржавао политику Пејановићевог Српског консултативног (грађанског) вијећа.

Његове ријечи у истој јединици Војске Републике Српске по изласку из Сарајева потврдио је и Саша Николић, истакавши да је Дукић одавао Србе из Радног вода, и да је често одлазио из Храснице у Сарајево на састанке Српског грађанског вијећа оданог политици Алије Изетбеговића.
Ово су само неки од већег броја исказа заробљених сарајевских Срба који доказују да је Бранислав Дукић током рата био лојалан Алији Изетбеговићу и да је као командир Радног вода на Храсници злостављао заробљене Србе и приморавао их да копају ровове зеленим береткама. На тај начин Дукић је грубо кршио међународне конвенције.

Дукић је са супругом и сином без већих проблема током рата живио у свом стану, имао канцеларију у МЗ Храсница, а као истакнути члан Српског грађанског вијећа добио и посебну Пропусницу за пролазак кроз „Тунел спаса“.

Поставља се питање како је могуће да се на челу Удружења логораша РС налази особа која је у току рата злостављала заробљене Србе, и била лојалан поданик власти Алије Изетбеговића? Да ли својим понашањем Дукић вријеђа и понижава десетине хиљада српских логораша који су прошли тортуру и мучења у хрватским и муслиманским логорима? Да ли својим политичким иступима и изјавама у јавности Дукић испуњава жеље политичара који су му омогућили да буде изабран за предсједника Удружења логораша Републике Српске?

Након свега било би логично да Дукић поднесе оставку на функцију предсједника Удружења логораша РС, и објасни јавности у Републици Српској каква је била његова улога у рату.

Извор: Истинито