Навијају ли у Хрватској за Новака?

Спортисти су пионири покушаја поновне изградње мостова који су порушени распадом Југославије, а то најбоље илуструје однос српских и хрватских тенисера.

 

Регион 11.04.2010 | 22:54

Међутим, иако се они тако добро слажу, питање је у коликој мјери се то рефлектује и на ставове људи у њиховим земљама.

Година је 2015, од краја рата прошло је 20 година, па је умјесно поставити питање гдје смо сада на скали од “да комшији цркне крава“ до “све за комшију“, пише у свом осврту Саша Озмо на поралу Б92.

У посљедњих неколико мјесеци млади Борна Ћорић наметнуо се као будућа звијезда свјетског тениса. У Србији га с једне стране многи симпатишу, али читаоци нам и на вестима о његовим мечевима неријетко поруче “то никога не занима“ и “зашто пишете о хрватском тенисеру“.

А какво је стање са статусом Новака Ђоковића и осталих српских тенисера и тенисерки у Хрватској?

“Новак има много пријатеља у Хрватској – пријатељ је са нашим тенисерима, а и играо је код нас и оставио добар утисак, што важи и за Виктора Троицког, који је наступао у Умагу и на челенџеру у Ријеци. Сваки Новаков успјех посматра се у Хрватској са одобравањем – има много људи који за њега навијају. Мислим да нема код нас људи који ће рећи нешто ружно, у стилу ’нека сломи ногу“, каже Златко Хорват, новинар ријечког Новог листа, и додаје да и Ана Ивановић има много симпатизера у Хрватској.

Регионална лига у кошарци постоји већ дуже од деценије, инцидената на националној основи скоро и да нема, ватерполо и рукомет такође је “прешао границу“, али тенисери се посебно истичу присним односом и помириљивим изјавама.

На Дејвис куп мечу у Краљеву није се звиждало хрватској химни, селектор Жељко Крајан истакао је да се цио тим осећао као код куће, а тај утисак дијеле и новинари из Хрватске.

“Краљево је поставило овде добар пример, били смо пријатно изненађени. Хајде да почнемо боље да живимо, и једни и други, а не да се бавимо тривијалностима“, сматра Хорват.

Иако више нисмо једна земља, у српским медијима увијек се са нешто већом пажњом мотри шта су урадили спористи из екс-Ју – била то Тина Мазе, Марин Чилић, Дамир Џумхур или Јаница Костелић. И даље постоји трунка додатног интересовања, из овог или оног разлога.

“Радим у дневном листу који прати тениске турнире, Ђоковић је нпр. поприлично заступљен. Варира наравно од важности турнира и мечева, али у финалима Грен слем турнира дајемо и по двије странице. Сада је финале Дубаија заузело једну страну“, каже Иван Јелкић, новинар загребачких Спортских новости.

Новак Ђоковић постао је планетарна звијезда и за њега навијају милиони људи широм свијета. Само на Твитеру ’прати’ га четири милиона људи, а на сваком турниру обожавоци га опсједају у потрази за аутограмом.

За разлику од свог колеге, Јелкић није сигуран да ли се за Новака у Хрватској навија, али истиче да га поштују.

“Постоје увијек изузеци који ће рећи ’он није наш’ и ’шта нас брига за њега’, али људи који разумију и воле спорт, знају какав је играч Новак и прате га, можда и навијају за њега. ’Навијају’ је можда мало тешка ријеч, али цене га у сваком случају“.

И у Србији и у Хрватској људи воле да се диче својим спортистима – често их називамо својим најбољим амбасадорима у свијету. Зато бисмо у овом погледу могли мало да се угледамо на спортисте.

Не мора се Новак обожавати у Загребу или Чилић у Београду, али довољно је да се не мрзимо. Нема потребе, ови дани у Краљеву још један су доказ да можемо сасвим нормално да функционишемо једни поред других.

Извор: Б92