Да ли сте знали откуда баш 7 дана у недељи?

Свакодневне обавезе и планови често су повезани с појмом једне седмице, али се мало нас запитали због чега ову целину чини баш седам дана.

Занимљивости 07.03.2015 | 21:49

Најстарије цивилизације које су имале седам дана у недељи биле су вавилонска и стара јеврејска.

Вавилонци су обележавали време уз помоћ лунарних месеци, па се верује да су из тог разлога усвојили седам дана, иако су докази за то оскудни. Сваки лунарни месец састоји се од неколико различитих циклуса - око првог дана појављују се обриси полумесеца, а око седмог дана може се видети полумесец и тако редом - јасан је образац седмодневног циклуса, преноси натионалгеограпхиц.рс.

Месечеве мене се, међутим, не одвијају увек по тачно утврђеном распореду. У шестом веку пре нове ере, Вавилонци су зато уклапали и усклађивали седмице са менама. Тако би три узастопне седмице имале седам дана, а потом би четврта недеља могла да траје осам или девет дана.

Седми дан, код Вавилонаца, био је свети дан, слично као код Јевреја; Вавилонци веровали да је он несрећан, као и Јевреји, само из различитих разлога. Зато су уведене одређене рестрикције, како би се избегла несрећа. Последња недеља у месецу јесте дан када се одмара и моли.
Према деистичкој концепцији, Јевреји су, такође, имали свети седми дан - Сабат. Сама реч потиче од јеврејске речи која значи "дан одмора." За разлику од Вавилонаца, Јевреји верују да је седам дана у недељи правило које је потекло од Бога.

Римљани, с друге стране, у периоду Републике нису користили седмодневну концепцију, већ осмодневну. Осми дан био је дан за куповину и служио је углавном да се људи снабдеју намирницама за наредну недељу. Међутим, у веку који је следио увођењу јулијанског календара, осми дан је почео да нестаје. Та промена није била брза нити изненадна, већ су извесно време неки Римљани имали седмодневну, а неки осмодневну недељу. Константин је на даље недоумице о томе колико недеља траје ставио тачку - одредио је 321. године да ће њу чинити седам дана.

Извор: Курир стил