Ко се окористио фискализацијом?

Након седам година од проглашења Закона о фискалним касама (26.јул 2007. године) јасне чињенице из докумената Владе Републике Српске свједоче о афери, штетном дјеловању и могућој кривичној одговорности, пише народни посланик Бранислав Бореновић.

Република Српска 07.03.2015 | 07:24

Влада Републике Српске званично је признала у образложењу да буџети Републике Српске, фондова и локалних заједница нису имали финансијску корист од Закона о фискалним касама већ је циљ био обавеза фискализације тј. инсталирања фискалних система, што је могуће наћи у посљедњем образложењу Приједлога измјена и допуна Закона о фискалним касама.

Наравно, о негативним ефектима, броју затворених предузећа и СТР-ова, изгубљеним радним мјестима ни ријечи, али има довољно прецизних показатеља о броју фискализованих јединица, цијенама одржавања, мјесечним претплатама итд... све најзначајније из образложења закона је наведено на крају текста.

Једину корист од фискализације су имала: - предузећа која продају фискалне касе(највише због монополистичкичког положаја *Микроелектроника* из Бањалуке блиска СНСД-у која је по незваничним подацима увезла,*саставила* и продала 2/3 свим фискалних система) по цијени неколико пута већој од стварне тржишне у региону - предузећа која врше технички преглед - Телеком Српске као мобилни оператер коме се плаћа претплата.

Директна штета по привреду Републике Српске износи 106 милиона КМ, а индиректна још више обзиром на број затворених тј. одјављених привредних субјеката у задњих седам година, а да по буџете није било финансијкских утицаја, читај: није било користи...

Свега 3000 фискалних јединица ће бити "дефискализовано" што је само 6% од укупног броја, поставља се питање шта ће овај мали број предузетника да ради са овим дефискализованим фискалним касама.

У Приједлогу измјена и допуна закона недостаје цијело поглавље из Нацрта измјена и допуна закона којим се прецизније образлаже које су то дјелатности предмет дефискализације, што отвара додатну сумњу да је све класични политички предизборни маркетинг власти.

Када се математички изрази цијели процес фискализације дође се до износа од најмање 106 милиона КМ колико је фискализација коштала привреду Републике Српске а да је Влада Републике Српске признала да буџети нису имали корист од фискализације(упитан је и укупан износ уплаћеног ПДВ-а од фактурисања услуга по основу фискализације).

КАТАСТРОФАЛНИ ЕФЕКТИ ФИСКАЛИЗАЦИЈЕ(у бројкама):

- 47 363 фискалних каса х1000 КМ(просјечна цијена касе)= 47,36 мил. КМ

- За 7 година од почетка фискализације 47 363 фискалних каса х 65 КМ(просјечна годишња цијена техничког прегледа) х 7(године од примјене закона) = 21,55 мил. КМ

- 47 363 фискалних каса х 9,36КМ(цијена мјесечне претплате према мобилном оператеру) х 12(мјесеци у години) х 7(године од примјене)=37,23 мил. КМ.

УКУПНО, ФИСКАЛИЗАЦИЈОМ ЈЕ ОД ПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ УЗЕТО 106,14 милиона КМ

За горе наведену кратку анализу коришћени су искључиво званични подаци из докумената Владе РС који се могу и наћи у скупштинским материјалима са последње сједнице (www.народнаскупстинарс.нет), осим цијене која је изведена на бази просјека, чији су најважнији дијелови доле наведени:

*Званични подаци из обраложења Приједлога закона о измјенама и допунама Закона о фискалним касама (јул 2014.године)

Првих неколико година примјене овог закона акценат надзорних институција био је на самој обавези фискализације (инсталирања фискалног система) и почињању евидентирања укупног промета робе и услуга кроз фискалну касу.

Примјена рјешења предложених у Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о фискалним касама неће имати финансијски утицај на буџет Републике Српске, фондове нити на буџете локалних заједница.

Наиме, према подацима Пореске управе Републике Српске на дан 8. јула 2014. године (када је рађена анализа у Министарству финансија), укупан број поднесених захтјева за фискализацију је 47.389, од чега је поступак фискализације завршен код 47.363 обвезника. У Републици Српској послује 350 овлашћених сервиса и сваки од њих, слободно, уговором одређује цијену техничког прегледа фискалних уређаја, а средња цијена коштања годишњег техничког прегледа износи 52,65 КМ (са обрачунатим ПДВ-ом), док се та цијена увећава за додатних 15 КМ до 20 КМ ако се технички преглед врши на терену, а не у просторијама овлашћеног сервиса.

Поменути обвезници тренутно плаћају мјесечну претплату у износу од 9,36 КМ Телекому Српске а. д. Бања Лука, односно 112,32 КМ годишње.

Од 3.400 активних обвезника који обављају поменуте дјелатности, рјешење о фискализацији је донесено за око 3.000 обвезника. Поменутом допуном Закона о фискалним касама код 3.000 обвезника доћи ће до смањења укупних трошкова, који се односе на мјесечну претплату, за око 330.000 КМ на годишњем нивоу.

Дакле, предвиђеним измјенама које су извршене у Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о фискалним касама трошкови обвезника ће се смањити за око 2,8 милиона КМ на годишњем нивоу.

Извор: Б. Бореновић - ФБ