Воће 15 пута прскају отровом

Српски пољопривредници све мање воде рачуна о употреби и квалитету средстава за заштиту биља. Повећане количине недозвољених материја пронађене у спанаћу, лимуну, мандаринама...

Србија 06.03.2015 | 21:45

Употреба пестицида већ годинама је ван контроле. Многи пољопривредници не знају чиме прскају биљке и земљу, а и не воде рачуна на који начин то раде.

Каренца, период од прскања до тањира, често се непоштује, па купац на крају не зна ни сам да ли је здраво то што носи кући или не. Нарочито кад види да јабука недељама не мења изглед, и делује као тек убрана.

- Не знамо чиме прскамо воће, одакле су та средства и колико помажу - рекао нам је један од воћара из Ритопека.

- Само сам јабуку прскао за годину дана више од 15 пута. И то не баш много успешно, јер пестициди које сам набавио, нису помогли уопште. Ни сами не знамо одакле набављамо и ко је произвођач тих отрова.

Пестицида Домаће производње више и нема, а готово све увозимо. Свашта се доноси и препакује. Тако сам наручио из Немачке фирме неко средство, које сам овде видео, а Немци, у њиховој фабрици, никад чули. Неко је лажирао њихову етикету. Нама треба и добра обука да знамо како да користимо пестициде.

У Министарству пољопривреде рекли су да је у периоду од 3. јуна до 31. децембра узето 935 узорака хране биљног порекла, који су испитивани на остатке пестицида.

- Од укупног броја узорака из домаће производње, код седам су нађени остаци средстава за заштиту биља изнад максимално дозвољених граница - кажу у ресорном министарству.

- Гранична фитосанитарна инспекија од 438 узорака воћа и поврћа из иностранства открила је 16 пошиљки јужног воћа из Турске и шест пошиљки воћа и поврћа из других земаља, са недозвољеном количином пестицида. Лабораторијске анализе раде се на више од 400 активних супстанци.

Међу домаћим воћем и поврћем који су имали повећане количине пестицида биле су по једна пошиљка јабуке, шљиве, грожђа, паприке, краставца, малине и спанаћа. Од јужног воћа веће количине отрова имали су поједини узорци лимуна, поморанџе, нара и мандарине.

Вишак пестицида пронађен је у три туре спанаћа, пореклом из Белгије, Италије и Француске, и у по пошиљци пасуља са Мадагаскара, грожђа из Македоније и брескве из Француске.

Према речима Јулке Тоскић, инжењера заштите биља и прехрамбених производа из "Делта Аграра", када се говори о неконтролисаној употреби пестицида, то се најпре односи на саме индивидуалне пољопривредне произвођаче. Колико су спремни да се придржавају свих упутстава за примену средстава за заштиту биља.

Када је реч о увозу пестицида из Кине, наша саговорница истиче да ту може бити једино проблем у пракси. Како каже, пестициди из Кине знатно су јефтинији па у том смислу, произвођачи примењују веће количине од дозвољених, како би се осигурали да ће третман успети.

- То не важи за све произвођаче који своје производе пласирају у домаћим малопродајним ланцима и извозе робу, јер су контроле обавезне - прица Тоскић.

- Мањкавост је у самој пракси и примени срестава за заштиту биља, која се темељи на стручности и савести оних који пестициде и користе. У прошлој години за шест месеци у 29 узорака воћа и поврћа из увоза и из земље откривене су недозвољене количине пестицида. Лимун, поморанџа и мандарина од воћа и спанаћ од поврћа били су најотровнији, али су штетне хемикалије у недозвољеној количини откривене и у грожђу, шљивама, пасуљу...

УСКЛАЂИВАЊЕ СА ЕУ

Закон о средствима за заштиту биља, на чије се измене чека, већ је великим делом усаглашен са регулативом ЕУ. Према речима Тоскић, то подразумева пооштравање правила у вези квалитета пестицида и пратеће токсиколошке документације. Такође, многе активне материје пестицида, за које је већ утврђено да изазивају негативне последице по здравље људи, забрањене су у ЕУ и код нас. У том смислу, у наредном периоду, квалитет пестицида који ће бити у промету у Србији, само ће се побољшати, јер ће моћи да се региструју и продају само средства за заштиту биља чији произвођачи имају комплетну документацију - објашњава Тоскић.

Извор: Вечерње новости