Видео, сјећања: Овако је Ноле кренуо - Амерсфорт 2006.!

Пре скоро девет у граду Амерсфорту, у холандској области Утрехт, играо се турнир из серије 250 АТП тура.

Тенис 04.03.2015 | 09:00

Такмичење које није баш окупљало крем светског тениса и које се играло у најнезгоднијем тренутку за турнир на шљаци – после Вимблдона.

Међутим, те 2006. године публика у Холандији присуствовала је стварању историје – први трофеј у својој каријери освојио је Новак Ђоковић, данас најбољи тенисер на свету.

Ханс Фелијус, у то време директор турнира, видео је у 19-годишњем Србину велики таленат. Новак на путу до титуле није изгубио ни сет, а савладао је Пашанског, Зиба, Жискела, Гиљерма Корију и Николаса Масуа.

Међутим, град у којем је рођен чувени сликар Пит Мондријан Ђоковић неће памтити само по трофеју.

“У Амерсфорту је Новак почео да ради са Марјаном Вајдом, тренером са којим и данас сарађује. Била је то проба – на нашем турниру требало је да установе да ли ће се разумети на личном нивоу и да ли ће Новак бити пријемчив за Вајдине сугестије. То је очигледно био случај. Такође, то је био први турнир на којем је његова девојка (Јелена Ристић, сада Јелена Ђоковић) била са њим“, каже Фелијус за холандски НОС.

У историји турнира “Дутцх опен“ било је много знаменитих победника – Милослав Мечир, Карлос Коста, Марсело Риос, Магнус Норман, Фернандо Гонсалес. Ипак, Ђоковић је највеће име које је подигло пехар у Холандији, али није само игром освојио људе у Амерсфорту.

“Температуре су биле између 35 и 40 степени, најтоплије издање нашег турнира у историји, тако да су сви играчи кукали и жалили се. Сви осим Ђоковића, он је увек шетао комплексом са великим осмехом, сурови услови као да нису утицали на њега. Био је веома отворен, понашао се нормално и са великим задовољством учествовао је у ’дечјем дану’ на турниру. Нису му много прилазили јер је за холандске медије он још био прилично непознат. Чак су ме и питали зашто сам одабрао њега, али у томе је била шарм турнира – довести будућег шампиона. Платили смо му неки новац да се појави, али у поређењу са врхунским играчима, то није ни вредно спомена“.

За разлику од неких, Фелијус је већ био свестан Ђоковићевих квалитета и желео је да се на њега угледају холандски играчи са којима је радио у том тренутку – Игор Сејслинг, Робин Хасе и Тимо де Бакер.

“Било је веома интересантно видети како се понаша потенцијални будући шампион и видети каква је разлика у односу на наше момке. Знао сам Новака од раније, гледао сам га и на неким челенџерима. Већ је у том добу био у Топ 100, био је веома посебан. Већ се могло видети да ће бити добар, можда не толико добар“, каже Фелијус и додаје да Новака од тада нису видели јер распоред српског тенисера то није дозвољавао.

Турнир у Амерсфорту потрајао је до 2008. године, али финансијски више није био исплатив – није било домаћих тенисера, а самим тим ни телевизијских преноса и спонзора. Лиценцу је купила породица Ђоковић, а Фелијус је помогао у организацији у премијерног издању Србија опена 2009. године.

“На квалификацијама је било можда педесетак људи, а током прва два дана око 200. Али кад год је Ђоковић играо, било је распродато. Освојио је турнир два пута (2009. и 2011. године), али било је пренапорно да и то уклопи у распоред пред Ролан Гарос. Када је постало јасно да Ђоковић неће играти, турнир је нестао са календара“, објашњава Фелијус.

Амерсфорт је био место првог Новаковог трофеја, а после тога уследило је још 48 титула – од тога осам на Грен слем турнирима и 20 на такмичењима из Мастерс 1000 серије.