Цијена "њет" Русима?

Подршка око Косова, повлашћени статус на руском тржишту, могуће учешће у најављеном гасоводу “Турски ток”, неке су од ствари које би Београд могао да изгуби уколико би окренуо леђа Москви.

- Очекивао сам од доласка на власт Николића и Вучића у Србији да ће Београд окренути леђа Русији и то неће бити без последица. Ако Србија пристаје на уступке око косовског питања које је за њу веома важно, онда треба очекивати и да ће у питањима која нису тако осетљива по њу, попут односа са Русијом, учинити Западу још више уступака.

Није важно шта српски политичари причају у Бриселу, Вашингтону или Москви, већ су важна њихова дела, а од конкретних мера које ће Београд бити “принуђен” да примени против Русије зависи и одговор Москве - каже за “Блиц” Павел Кандељ, шеф Сектора за етнополитичке сукобе Института за Европу при Руској академији наука.

Он подсећа да Србија и Русија имају уговор о слободној трговини који важи и за територију Белорусије и Казахстана, али ако Србија, на пример, уведе санкцији Русији на препоруку ЕУ, Русија ће констатовати да тај уговор више нема смисла и да не може да се примењује.

- Има и других привредних веза између наших земаља које сигурно неће бити боље ако Србија уведе санкције. Иако је план “Турског тока” кроз Србију до Мађарске тек на нивоу идеје, тај потенцијални гасовод ће сигурно бити угрожен због заокрета у политици Београда према Москви - закључује Кандељ.

Душан Лазић, бивши амбасадор Србије у Украјини, сматра да “кажњавање” Београда од Москве и руског председника Владимира Путина није на дневном реду јер се с једним делом наше политике не слаже Москва, али се не слаже ни Вашингтон, те нема простора ни да се спекулише о последицама.

Тачке сарадње

1. Подршка Русије у УН и осталим међународним институцијама у вези са статусом Косова
2. Споразум о слободној трговини (трговинска размена у 2014. између две земље износила је 3,4 милијарде долара
3. Србија Русији дугује 155 милиона долара за гас, учешће у пројекту “Турски ток”
4. Руско-српски хуманитарни центар у Нишу намењен сарадњи у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама, спречавању елементарних непогода, технолошких хаварија и њихових последица
5. Руски кредити за модернизацију железница

- Надметање великих за утицај у Србији јача и ја бих то довео у везу са нашим председавањем ОЕБС-у и покушајима да се у Украјини смири ситуација и нађе заједнички језик. Ми се налазимо, хтели то или не, усред конфронтрирања САД и Русије, чији односи нису били гори од хладног рата. Сам Џозеф Бајден недавно је помињао Србију, али и друге бивше југословенске републике, балтичке земље, Грузију и Молдавију... Практично у исто време стигле су критике Србији и то персонификоване у личности Александра Вучића због сарадње са Тонијем Блером. Ми имамо као стратешки приоритет улазак у ЕУ и окретаћемо се тамо где су наши витални интереси, али леђа у класичном смису не треба никоме да окрећемо - каже Лазић.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић, међутим, сматра да ни досад нисмо трпели никакве последице нити притиске, иако је српска политика увелико окренута Западу и ЕУ и једино у чему одступа од политике Брисела јесте неувођење санкција Русијии, које би ионако више погодило нас.

- Кад бисмо и ту легли на бриселску руду, не знам шта бисмо тиме добили јер би то више погодило нас него Русију. Сврстали бисмо се у непријатеље Русије и то без оправдања које имају земље чланице ЕУ, јер ми то нисмо. Да не говоримо о традиционалним везама две земље, изгубили бисмо подршку Русије око Косова, повлашћени статус на руском тржишту, шансе да повећамо извоз, а да не спомињем цену гаса. Ипак, увођење санкција нико озбиљно ни не тражи од нас јер би такав ултимативни захтев у ствари више гурао Србију ка Москви, него што би је одбијао - каже Вукадиновић.

Балансирати и даље

Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, каже да је “Србија показала јасније одређење ка ЕУ, што има као последицу јавне критике Москве и похвале Запада”. Јоксимовићева каже да Београд треба да балансира све док може.

Извор: Блиц