Цвијановићку боли истина

Потпредсједник Партије демократског прогреса и народни посланик ове странке у Народној скупштини РС Бранислав Бореновић сматра да је у БиХ коначно дошло вријеме у којем се власт неће формирати на снази приватних, личних интереса.

Бореновић у разговору за Клиx.ба говори о Додиковим оптужбама, узалудности посланичког рада, повременим полемикама са Жељком Цвијановић, корумпираној скупштинској већини у парламенту РС, карактеру и судбини опозиције у РС.

Предсједник РС Милорад Додик рекао је прије неколико дана да се Младен Босић и Младен Иванић све више боре за БиХ, а све мање за РС. Како то коментаришете?

То је још једна бесмислена изјава Милорада Додика, која нема упориште у политичкој стварности. Република Српска се без сумње највише и брани у Сарајеву. Лако је србовати у Бањој Луци. Борба у Сарајеву за интересе РС не подразумијева прихватање или одбијање свега, него она подразумијева више од свега мудру, дипломатску борбу, која за циљ има отварање европског пута БиХ, а самим тим и РС. И Младен Босић и Младен Иванић воде реалну политику, која РС не води у изолацију. Наша реалност је Устав БиХ, који гарантује равноправност два ентитета и сва три конститутивна народа. Свака блокада и сваки сукоб доводе до заустављања важних процеса и то је штетно за РС. Додик је РС гурао у изолацију, а Босић, Иванић и Савез за промјене раде све на европском, свјетском путу БиХ и РС.

Како изгледа тај пут? Чиме гарантујете да то није вишак постизборних парола?

Бићу врло конкретан: прије годину дана су нам блокирана средства из ИПА фондова. БиХ је тада изгубила 90 милиона марака, а РС 35 милиона марака, дакле више од трећине тог новца. И то само због тога што политичке струје, које и даље контролишу Савјет министара БиХ, нису имале политичку вољу да се договоре у вези с тим како ће искористити ова средства. Дио новца који ће у наредном периоду бити на располагању из ових фондова осигурала је политика коју Додик свим силама киритикује. Европска унија ће до 2020. године за земље западног Балкана ставити на располагање више од 11 милијарди евра, од чега би значајан дио тих средстава, више од милијарду евра, требао бити на располагању БиХ. Да ли би се требали одрећи стотина милиона евра само зато што не постоји политичка воља?

Апсурдно је да, на примјер, МекДоналдс, који ради у цијелом региону, затвара своју пословницу у Бањој Луци. Више се не поставља питање да ли је та храна здрава или не. Затварање МекДоналдса нам говори да је Бања Лука нажалост страховито сиромашан град. То говори да грађани највећег града у РС немају капацитет да живе нормалним животом.

Савез за промјене је урадио што нико прије њега није. Потписали смо споразум, односно програмске принципе са политичким странкама у ФБиХ које имају капацитет и у том споразуму је јасно назначено да нема уставних промјена. Дефинисали смо економске реформе, запошљавање, реформе тржишта рада и социјалне заштите, али не уставне промјене. И сада упоредите тај документ са документом који је у Пруду прије неколико година потписао Милорад Додик, а у којем се као лидер обавезао да ће ићи на територијалну реорганизацију БиХ, што би била директна штета за РС. Ми ћемо врло одговорно радити свој посао у заједничким институцијама. Али ћемо исто тако вршити снажан притисак на установе РС и тјераћемо их да раде свој посао. И ту ћемо као опозиција наступити изузетно агресивно.

Да ли ће то бити могуће уколико знамо да је парламентарна већина састављена на сумњив, неморалан начин, очигледном куповином посланика, која се све мање негира, а о којој се уједно све мање прича?

Свака парламентарна већина која је добијена куповином посланика није озбиљна парламентарна већина.

Али је већина..?

Али је већина, тако је. Али није озбиљна. Купљени посланици већ сутра могу поново мијењати политичку кошуљу за одређени новац. Скупштинска већина у НС РС је математички збир оних који су из разних личних интереса продали свој посланички глас. Апсурдно је то што је премијерка РС јавно рекла да постоји политичка корупција у овој земљи и да су квалитетно купили два посланика. Син једног од два купљена посланика недуго након тога постаје савјетник у Додиковом кабинету. Тиме се шаље порука да посао могу добити дјеца само компромитованих политичара или других јавних функционера. То је застрашујућа порука. Парламентарна већина је састављена на извитоперен, покварен начин. Неће проћи ниједно засједање НС РС, а да ми то не поменемо. То, види се већ сада, смета госпођи Цвијановић, која се нервира сваки пут када се помене куповина тих посланика.

Да сте којим случајем обичан грађанин, да ли бисте Ви вјеровали опозицији која не може да сруши власт готово десет година?

Ако се ја не бавим политиком, политика се бави са мном. То је прво што бих себи рекао као грађанин. Многи не желе да схвате да су избори најбољи начин да се промијени власт. Невјероватно звучи податак да и даље имамо 45 посто грађана који остају код куће, који не излазе на изборе. Не гласајући сви они дају легитимитет истој оној власти коју ми, како кажете, десет година не можемо да срушимо. Јер иста та власт на изборима добије бар један глас више него ми. Опозиција грађанима мора указати на важност свакога гласа. Један глас није само глас међу стотинама хиљада других. Тај глас је пресудан, као да је један једини. Остаје питање да ли смо као опозиција могли бити оштрији? Јесмо. Ја сам заговорник много агресивнијих напада на режим. Оштрији ставови, протести - све су то легитимни, демократски принципи на којима се може градити борба против режима.

Ви сте, поред Драгана Чавића и Вукоте Говедарице, свакако најактивнији опозициони посланик свих ових година. Да ли сте се уморили?

Да, цури полако трећи мандат и стално се поставља питање: докле више? Да ли и даље можете да држите снажан ритам и да заступате грађане који су вас изабрали? Али, постоји обавеза и она је велика. Није једноставно бити опозициони посланик три године, гледати како лоше ствари пролазе поред тебе, а ти не можеш да их зауставиш; човјеку досади да стално указује да је бијело бијело, а да је црно црно, јер зна да нико сем њега и његових истомишљеника то не види тако. Мука ми је када видим највећи број посланика СНСД-ДНС-СП, који су само пука гласачка машинерија. Они представљају роботизовани систем гласања и уопште не желе размишљати својом главом. Да, помало је фрустрирајуће девету годину сједити на истој позицији и гледати шта се дешава, а немати моћ да то промијениш.

Са друге стране, стиче се утисак да сте посебно расположени за полемику када се у скупштинској сали нађе и премијерка РС Жељка Цвијановић. Зашто?

Зато што њу боли истина, а то не умије да сакрије. Она не може да вјерује да постоји неко ко је неће стално тапшати по рамену и говорити јој како је све у најбољем реду. Тако је и са Додиком, због тога ми је и опсовао мајку недавно у скупштинској сали. Жељка Цвијановић мене и Младена Иванића прозива чим уђе у салу, а то је само одраз њене политичке немоћи.

Да ли ћете гласати за укидање "бијелог хљеба" у НС РС уколико до тога дође?

Хоћу. Одувијек сам против тога. Један сам од ријетких посланика који је својевремено устао против козметичких смањења посланичких плата за пет или десет посто. Или ћемо је прилагодити просјечној плати у РС или се нећемо играти лицемјерја! Исто тако, рекао сам да је вријеме да се усвоји Закон о правима и обавезама народних посланика, којим би се дефинисало укидање "бијелог хљеба", али и посланичке обавезе.

Извор: Клиx.ба