Олимпијске игре - спас за Берлин!

Берлински предузетници јединствено подржавају идеју о одржавању Олимпијских игара 2024. године у том граду. Грађевинарство, трговина, угоститељство – колики је економски ефекат Олимпијских игара? то су истраживале наше колеге из "Дојче велеа".

Остали спортови 27.02.2015 | 09:00

Подршка кандидатури Берлина за Олимпијске игре 2024, берлинским предузетницима је вредна најмање два милиона евра. С толико новца, наиме, они подржавају кампању којом се покушава да се Олимпијске игре 2024. поново доведу у немачку метрополу на реци Шпреји. Удружења предузетника сматрају да би Олимпијске игре биле огроман подстицај привреди града Берлина, који је уједно има и статус једне од савезних немачких држава. Подршка берлинских предузетника је преко потребна јер управа града, Берлински Сенат, муку мучи са уздржаношћу Берлинаца када је реч о подршци Олимпијским играма 2024.

И до 650.000 нових радних места

И док је Хамбург, други немачки претендент за организацију Олимпијских игара 2014, још увек уздржан када је реч о бројкама, берлински предузетници увелике се разбацују суперлативима. Грађевинарство, угоститељство и трговина очекују највећи део колача. Већ сада се ради на 30 нових хотела који би требало да буду готови до 2018. Говори се чак о 650.000 нових радних места која би могла да се отворе захваљујући „олимпијском ефекту“. „Ми живимо од емоција“, каже Гинтер Петс из Удружења трговаца Берлин-Бранденбург. Позитивно расположење за трговину је корисно, а оно није ограничено само на оних неколико недеља колико Олимпијске игре трају, већ би град, како се процењује, профитирао од седмогодишње позитивне атмосфере, колико наводно траје ефекат Олимпијских игара. Берлину заиста не би шкодила нека јача финансијска ињекција јер тај град је познат не само као немачка, већ и као „дужничка метропола“, с дуговима који се тренутно процењују на око 60 милијарди евра. Министарка рада Берлина Дилек Колат зато у Олимпијским играма види „огромну прилику“ за „јединствени инвестициони програм“ и за санацију стања у привреди главног града и то уз помоћ Међународног олимпијског комитета, али и немачког државног буџета. Нова инфраструктура, како саобраћајна тако и спортска, добро би дошла граду који сваке године порасте за око 40.000 нових становника.

Упозорења економиста

Међутим, на опасност од претеране еуфорије упозорава угледни Немачки институт за економска истраживања (ДИW). Његови стручњаци упозоравају да би трошкови могли да експлодирају. Берлин у томе има дугу традицију. „Берлин већ сада има проблем са расипањем новца које траје већ деценијама“, каже економиста Карл Бренке. Један град до грла у дуговима који живи од помоћи државе тј. пореских обвезника из остатка Немачке, себи једноставно не може да приушти „луксуз звани Олимпијске игре“, наглашава Бренке. Он сматра да се и без тога може инвестирати у инфраструктуру. „Ми већ сада у Хамбургу и Берлину можемо да градимо станове и поправљамо улице без обзира на Олимпијске игре, с том разликом што немамо додатних издатака које изискују саме игре“, указује Бренке. Али берлински политичари и даље су оптимисти. Они указују на то да Берлин већ сада располаже са више од пола потребних спортских и угоститељских објеката. Осим тога, град може да се похвали и са потребним искуством у организовању великих спортских манифестација, попут Светског првенства у фудбалу 2006.

Берлин је већ сада туристичка метропола која само ове године рачуна на преко 30 милиона ноћења. Чињеницу да у Берлину живе припадници 180 различитих нација, град би требало да искористи и за додатно побољшање имиџа. „Берлин би још једном могао да покаже шта он симболизује: мултикултуралност, слободу и миран суживот“, истиче политичарка Дилек Колат. Међутим, Берлин најпре мора да се избори са својим немачким конкурентом – Хамбургом. Крајем марта, Немачки олимпијски комитет одлучиће који немачки кандидат ће се борити за право одржавања Олимпијских игара 2024. Конкуренти на међународном плану већ чекају: Бостон, Париз, Истанбул и Рим.