Ко је крив што Миротић не игра за Србију?! А хтио је!

У једном тренутку, све је било спремно, али... Неко из српског Савеза није се јавио на време и послао потребне папире, тврди Лакић, који је говорио и о Јокићу, Миличићу, Вујошевићу.

Кошарка 26.02.2015 | 12:20

Иначе чудан животни и кошаркашки пут Николе Миротића, момка рођеног 11. фебруара 1991. године у Титограду, данас Подгорици, могао је да има још чуднији ток.

Али, то се није догодило пре свега "захваљујући" људима запосленим у нашем Кошаркашком савезу, тврди познати кошаркашки радник и стваралац талената, Миша Лакић, у интервјуу за портал МВП.

Лакић тврди да је, уз обилату помоћ Ранка Жеравице, успео да убеди Миротићеве родитеље и самог играча да пристане да наступа за репрезентацију Србије, али да је потом КСС олако испустио ту прилику.

Миротић, који тренутно наступа за Чикаго Булсе, играо је у Реал Мадриду од 2007. до 2014. године, добио шпанско држављанство "на време", био укључен у систем рада у шпанском савезу, играо за млађе категорије "фурије" и, на крају, стао испред избора: Шпанија или Црна Гора.

Док Миротић (24) још размишља, једно је јасно - за Србију неће играти. Ево и зашто, ако питате Лакића. Тврдећи да се у нашој кошарци лоше ради са младим играчима, што је некад била наша врлина, Лакић је рекао:

"Као пример ћу вам навести Николу Миротића, који је отишао у Реал, а да нико у нашем Савезу није знао да постоји. Успео сам у разговору са његовим родитељима да се договорим да он игра за нашу репрезентацију. У том разговору можда и кључну улогу је имао Ранко Жеравица. Успели смо његовим родитељима да објаснимо да би за његову будућност било добро да игра за српску репрезентацију. Неко у нашем Савезу је требало само да заврши папире које никад нико није завршио. Тако смо изгубили једног Миротића, који је Србин. Не странац, већ Србин, који је могао да игра за српску кошаркашку репрезентацију. Ми смо изгубили таквог играча захваљујући немару некога из Савеза, који никада није имао више запослених него данас", тврди Лакић.

Он је открио и ко је, према његовом мишљењу, најталентованији српски кошаркаш.

"Тренутно је то сигурно Никола Јокић. Али, он има велике недостатке. Ако не буде успео ништа да уради на својој физичкој спреми остаће само таленат. Мислим да дуго нисмо имали дете које тако осећа кошарку и које се тако игра. У некадашњој Југославији би прошао само на тај таленат. У данашње време, где се много гледа физичка спрема, не може да прође као такав", изјаснио се он.
Јокић се касно појавио на кошаркашкој мапи, а и за то је Лакић оптужио Савез.

"То је још један доказ како неко у нашем Савезу не ради посао како треба. Зашто га неко није видео на време то не знам".

Тврди да са децом треба разговарати...

"Многи данас спомињу Дарка Миличића као проблематичног момка, а ја тврдим да Дарко није ни најмање такав. Он је момак са великим срцем и то показује на разне начине. Њему је можда требало прићи на другачији начин, можда неко није имао стрпљења за њега. Али, са децом је потребно разговарати. Никада нисам имао проблем ни са једним момком, осим у тренутку када је неко неискрен и када почне да лаже", причао је Лакић и додао:

"Тврдим да деци треба прићи на прави начин и да са њима треба разговарати. Свако ко није разговарао имао је проблем. Разговор је једини лек, а наш Савез дефинитивно нема времена. Мислим да није тешко у данашње време записати нечији рођендан, окренути играча и честитати му. Требало би водити рачуна о тој деци, јер немамо више толико становника и кошаркаша, па би им требало дати мало пажње. Мислим да није тешко посветити им се. Нико се том децом данас не бави, нажалост. Зато их и губимо".

Потом је истакао васпитање деце као битан фактор у спортском развоју...

"Деци је понекад слађа улица него сала. Са децом се мора разговарати и спустити се на њихов ниво и мора се знати какве проблеме та деца имају. Понекад су заљубљена, понекад имају проблеме у школи, а понекад имају проблем и са родитељима. У једном тренутку свако од њих уђе у пубертет и понекад постану антипротивни и себи и друштву. И ми смо били такви, само што су некада имали времена за нас, па би данас ми требало да имамо и за њих. Неки тренери покажу деци љубав, а после тога могу да ударе детету и чвргу, шамар, а могу и да га ухвате за гушу и та деца их разумеју, јер сте им пре тога показали љубав", рекао је Лакић, а за пример је узео поступак дугогодишњег тренера Партизана, Душка Вујошевића.

"Не оправдавам, али схватам Дулета са оним хватањем за гушу, а многи се чуде како та деца то дозвољавају. Вероватно им је он пре тога показао љубав. Нема ту неке зле намере. То је више у афекту".