Украјина на рубу пропасти, народ гладује

Украјина драстично повећава цијене енергије за домаћинства и смањује социјалне издатке, како би спријечила државни банкрот и добила кредите из иностранства, док великом дијелу становништва пријети сиромаштво.

Украјина је на ивици да банкротира још од краја 2013, када је влада проруског предсједника Виктора Јануковича признала да су државне касе празне, а стање се драматично погоршало након промјене власти у Кијеву и почетка оружаног конфликта на истоку Украјине, навео је данас у аналитичком тексту њемачки јавни сервис Дојче веле.

Свијет 25.02.2015 | 18:16

До сада је влада у Кијеву рачунала на годишњу инфлацију од око 13 одсто, али сада је, међутим, кориговала своје прогнозе и очекује дупло већу.

"Актуелни буџет, који је донесен у децембру прошле године, био је базиран на одређеним добицима који су се показали као застарјели", изјавио је Роберт Кирхнер из њемачке групе савјетника при украјинској влади.

"Да ли би можда требало да престанем да једем", пита се кијевски пензионер Валери и покушава да се осмијехне, али се у његовом гласу ипак осјети горчина.

Његова пензија износи скоро 30 евра. Међутим, због инфлације он себи тим новцем може да приушти све мање.

Поред растуће инфлације, у Кијеву су постали песимистичнији и када је ријеч о процјени смањења бруто домаћег производа. Због тога украјински парламент жели да 3. марта усвоји измјене буџета.

Лавовски дио, за украјинске прилике ионако скромне пензије, Валери издваја за струју, воду и гријање. Он каже да за остале издатке скоро не остаје новца и не зна шта ће да ради након повећања цијена.

Као и милиони других Украјинаца, Валери са забринутошћу прати вијести о предстојећим поскупљењима. Струја ће од 1. марта бити скупља 40 одсто, а трошкови гријања би ускоро требало да порасту 60 одсто.
Посебно ће драстично бити повећање цијене гаса. Предсједница украјинске Националне банке, Валерија Хонтарева, најавила је да ће тај енергент бити скупљи за 280 одсто.

Разлог за то су преговори о новим кредитима са Међународним монетарним фондом (ММФ), објаснила је Хонтарева.

Украјина жели да прошири већ договорене кредите од 17,5 милијарди америчких долара и продужи рок њихове отплате са двије на четири године. Велики дио новца је тој источноевропској земљи потребан како би могла да отплати раније кредите.

Само Русија до краја године жели повраћај три милијарде америчких долара.
ММФ је показао спремност да Кијеву изађе у сусрет, а као уступак очекује, између осталог, и повећање цијена за домаћинства. Најављено је да ће ММФ одлуку донијети почетком марта.

У међувремену, и национална валута гривна великом брзином губи на вриједности. Влада у Кијеву је крајем децембра планирала да годишњи просјек односа националне валуте према долару буде 17:1.

Два мјесеца касније та прогноза је коригована на 21:1, а сада је за један долар потребно издвојити више од 30 гривни.
И док на једној страни цијене расту, влада на другој страни жели да смањи социјалне издатке. Најниже пензије би, рецимо, требало да буду повећане тек у децембру 2015.

"Након гласања у парламенту о новом буџету, Украјинци ће још више морати да стегну каиш", изјавио је кијевски економски експерт Андриј Новак и додао да ће "велики дио становништва живјети испод границе сиромаштва."

Посматрачи у Кијеву питају се како би све лошије економско стање могло да се одрази на расположење у земљи. Трећина становника спремна је да издржи још годину дана - под условом да реформе буду спроведене, показује анкета кијевског труста мозгова "Центар Разумков".

Ипак, готово исти број Украјинаца, 29 одсто, не жели да прихвати додатне ударце. Они, наиме, сматрају да је њихово стање већ сада неиздрживо.

Економисти при томе упозоравају да рат доноси непредвидљиве ризике, а Роберт Кирхен истиче да ће, "ако рат престане, бити довољно новца".
"Ако се конфликт продужи, влада ће морати да поново обрачунава своје војне издатке, али и исплате страним повјериоцима", изјавио је Новак.

За сада не дјелује да би мир на истоку Украјине могао да потраје, оцијенио је Дојче веле и навео процјене "бројних посматрача" да би борбе између проруских сепаратиста и украјинске војске могле да се обнове овог прољећа.